Академија о Пупину напунила херцегновску дворану Парк (ВИДЕО)

Ни­во ци­ви­ли­за­ци­је јед­ног на­ро­да или про­сто­ра за­ви­си од бо­гат­ства и са­др­жа­ја ње­го­ве кул­ту­ре и ду­хов­но­сти. Но­си­о­ци ду­хов­но­сти нај­че­шће су да­ро­ви­ти по­је­дин­ци, као што је то био и Ми­хај­ло Пу­пин Идвор­ски (1854-1935). Жи­вот­ни пут по­зна­тог на­уч­ни­ка Ми­хај­ла Пу­пи­на, чла­на Ко­лум­би­ја Уни­вре­зи­те­та у Њу­јор­ку, чла­на Аме­рич­ке ака­де­ми­је на­у­ка и чла­на Кра­љев­ске ака­де­ми­је на­у­ка Ср­би­је, ка­сни­је Ју­го­сла­ви­је, про­на­ла­за­ча 34 пан­тен­ти­ра­на изу­ма, био је те­ма ака­де­ми­је „Ми­хај­ло Идвор­ски Пу­пин – пут ка свје­тло­сти” ко­ји је при­редила Ма­ти­ца Бо­ке. У пре­пу­ној дво­ра­ни „Парк” по­сли­је по­здрав­не ри­је­чи Жељ­ка Ком­не­но­ви­ћа, пред­сјед­ни­ка Ма­ти­це Бо­ке. „Ријеч је о вликом човјеку, великом научнику и вјернику, власнику 34 патента, добротвору, оснивачу Насе, добитнику Пулицерове награде, човјеку који је досегао Олимп науке али и Олимп родољубља, патриотизма и духовности”, рекао је Комненовић.

О на­уч­ни­ку и до­бро­тво­ру ко­ји је об­је­ди­нио па­три­о­ти­зам и ду­хов­ност, чи­јим се на­уч­ним до­стиг­ну­ћи­ма ди­вио сви­јет, ко­ји се не­пра­вед­но за­бо­ра­вља, го­во­ри­ла је Алек­сан­дра Нин­ко­вић Та­шић, члан Обра­зов­но- ис­тра­жи­вач­ког цен­тра „Ми­хај­ло Пу­пин” из Бе­о­гра­да. Пу­пин је, по­ред то­га што је осни­вач чу­ве­не НА­СА-е, ла­у­ре­ат Пу­ли­це­ро­ве на­гра­де, био и остао син свог род­ног Ба­на­та и Ср­би­је. По­зна­та је ње­го­ва ху­ма­ни­тар­на по­моћ свом срп­ском на­ро­ду то­ком Пр­вог свјет­ског ра­та, са оба­ве­зом да јед­на тре­ћи­на при­ло­га иде за Цр­ну Го­ру. Ка­ко ис­ти­че, Пу­пин, ве­ли­кан чи­је је дје­ло је­дан од сту­бо­ва на­ше на­ци­о­нал­не кул­ту­ре и на­у­ке, она је пру­жи­ла низ за ши­ру јав­ност но­вих ин­фор­ма­ци­ја о ње­го­вом жи­во­ту јав­ном и на­уч­ном ра­ду у Аме­ри­ци. По­себ­но се освр­ну­ла на ње­го­ву по­моћ Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри у Пр­вом свјет­ском ра­ту. 
– И овог пу­та сје­ти­мо се ње­го­вих про­гла­са ко­је је за­вр­ша­вао ри­је­чи­ма „Жи­вје­ла, Ср­би­ја, жи­вје­ла Цр­на Го­ра, жи­вје­ло Срп­ство”. Да­вао је чи­тав жи­вот, осно­вао три фон­да­ци­је а јед­на но­си и име ње­го­ве мај­ке „Фонд мај­ке Олим­пи­је“ ко­ји је био на­ми­је­њен за опи­сме­ња­ва­ње не­пи­сме­них, ка­ква је би­ла и ње­го­ва мај­ка, а ка­ко би по­мо­га свом на­ро­ду у те­шким тре­ну­ци­ма по­сли­је Пр­вог свјет­ског ра­та. У Аме­рич­кој ака­де­ми­ји Пу­пин уста­је и ши­ри ру­ке са пи­та­њем да ли је мо­гу­ће да ов­дје ни­ко не ви­ди ве­ли­ки до­при­нос Ни­ко­ле Те­сле – ре­кла је Нин­ко­вић Та­шић. Уз још низ по­да­та­ка и филм о Пу­пи­ну на­уч­ну­ик је пред­ста­вљен у јед­ном но­вом за ве­ћи­ну не­по­зна­том свје­тлу – чо­вје­ка ко­ји је још за жи­во­та при­па­дао вјеч­но­сти остав­ши у њој за­у­ви­јек.
О пред­ра­су­ди да се на­у­ка и ре­ли­ги­ја ис­кљу­чу­ју го­во­рио је про­то­је­реј-ста­вро­фор Гој­ко Пе­ро­вић, рек­тор це­тињ­ске Бо­сло­ви­је, ко­ји ис­ти­че да је овај „рат” из­ми­шљен, а да то нај­бо­ље по­твр­ђу­је жи­вот Ми­хај­ла Пу­пи­на и све оно што је ура­дио и ре­као. 
Проф. др Дра­го Ше­ро­вић обра­ћа­ју­ћи се Но­вља­ни­ма го­во­рио је та­ко­ђе о ве­зи тех­ни­ке и вје­ре. Под­сје­тио је да је ово го­ди­на ка­да се оби­ље­жа­ва 150 го­ди­на од ро­ђе­ња Ни­ко­ле Те­сле, а спо­ме­нуо је и Но­вља­нина Јо­ва Ман­ди­ћа ко­ји је у Аме­ри­ци го­во­рио о жи­во­ту и ра­ду Ни­ко­ле Те­сле.
– Ни­ко­ла Те­сла је био ван свог вре­ме­на па и овог на­шег, да­на­шњег вре­ме­на. Те­сла је ван­вре­ме­ни, а Ми­хај­ло Пу­пин чо­вјек за сва вре­ме­на и сви зна­мо, ако је Ни­ко­ла Те­сла раз­го­ва­рао са Бо­гом ,Пу­пин је но­сио Бо­га у се­би, и то је до­био од сво­је мај­ке Олим­пи­је – ре­као је Ше­ро­вић.
У про­гра­му је уче­ство­ва­ло и Срп­ско пје­вач­ко дру­штво „Је­дин­ство” чији је Михаило Пупин био почасни члан, а ме­ђу број­ним зва­ни­ца­ма би­ли су и ге­не­рал­ни кон­зул Сло­бо­дан Ба­јић и кон­зул Зо­ран Дој­чи­но­вић из Кон­зу­ла­та Ср­би­је у Хер­цег Но­вом, ко­ји су Ма­ти­ци Бо­ке по­мо­гли ре­а­ли­за­ци­ју овог про­јек­та у Ко­то­ру и Хер­цег Но­вом. 

На академији је приказан анимирано документани филм „Михајло Идворски Пупин –Пут ка светлости“.