BEOGRADSKA NOVINARKA BILJANA ŽIVKOVIĆ PREDSTAVILA SVOJE KNJIGE U HERCEG NOVOM

Istorija pretočena u dramu

No­vi na­slo­vi be­o­grad­ske no­vi­nar­ke, pu­bli­cist­ki­nje i knji­žev­ni­ce Bi­lja­ne Živ­ko­vić „Otac Do­ro­tej”, „Pri­mor­sko pra­vo­sla­vlje”, „Sr­bi­sti­ka i Sr­bi”, „Ja­se­no­vac, Ko­za­ra, Ja­dov­no”, pred­sta­vlje­ni su u Her­ceg No­vom. Pro­mo­te­ri i autor­ka pod­sje­ti­li su pri­sut­ne i na nje­ne ra­ni­je na­slo­ve „Za­pi­si o stra­da­nju Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji” i „Is­po­vi­je­sti iz sa­ra­jev­skih ka­za­ma­ta”.
U Re­zi­den­ci­ji Sa­va­ti­ja Lju­bi­bra­ti­ća na To­ploj o knji­ga­ma Živ­ko­vi­će­ve go­vo­ri­li su Želj­ko Kom­ne­no­vić, Go­ran Ko­mar i Lju­bo Ša­bo­vić. Pred­sta­vlje­na dje­la či­ne je­din­stve­no ustroj­stvo u ko­jem su sve knji­ge u vi­še­stru­koj, te­mat­skoj sa­gla­sno­sti i ob­je­di­nja­va­ju­ćem okvi­ru, oci­je­nio je Go­ran Ko­mar.
– Pi­šu­ći ži­vo­tom i vre­me­nom Bi­lja­na Živ­ko­vić je ja­mač­no, is­ku­si­la duh vre­me­na. Ona se pri­dru­ži­la ne­ve­li­kom bro­ju auto­ra ko­ji u Sr­bi­ji že­le da po­ka­žu kul­tur­ni i isto­rij­ski ka­rak­ter Bo­ke Ko­tor­ske i Cr­ne Go­re, te­ri­to­ri­ja­ma ko­je su sta­rim po­ve­lja­ma ozna­ča­va­ne kao Po­mor­je – re­kao je Ko­mar, do­da­ju­ći da je Živ­ko­vi­će­va svo­jim por­tre­ti­ma po­svje­do­či­la kon­ti­nu­i­tet srp­skog od­re­đe­nja u Bo­ki.
– Su­ro­va isto­ri­ja, u stva­ra­lač­kom klju­ču Živ­ko­vi­će­ve, pre­to­če­na je u ri­je­či­ma dra­ma­tič­nih is­ka­za že­sto­koh sli­ka ka­da u Cr­noj Go­ri de­fi­ni­ti­no ne­do­sta­je glas cr­no­gor­ske in­te­li­gen­ci­je ko­ja bi objek­tiv­no po­sma­tra­la po­grom srp­skog ži­vlja ko­ji se gu­ra na isto­rij­ske i po­li­tič­ke ma­gri­ne – ka­že Ko­mar, do­da­ju­ći da je iz ovih knji­ga vi­dlji­vo da to ra­de „si­le” iz­van Bo­ke.
– Her­ceg No­vi je bez­broj pu­ta po­ka­zao ko­li­ko srp­ski ži­vi i po­sto­ji. Ov­dje sva­ki ka­men odi­še na­šim pre­ci­ma. Uza­nom sta­zom ho­da­ju­ći, ne­vi­dlji­vom i si­gur­nom ru­kom vo­đe­na, tra­ga­ju­ći za ži­vom vje­rom, sa ra­do­šću sam sve ovo za­pi­sa­la. Su­sre­ti s ma­na­sti­ri­ma, mo­na­si­ma, mo­na­hi­nja­ma, sr­cem i pe­rom u Svje­tlo i Pla­vo je obo­je­no, pri­ča­ma pu­to­pi­si­ma, raz­go­vo­ri­ma, za­pi­si­ma – re­kla je Bi­lja­na Živ­ko­vić pred­sta­vlja­ju­ći svo­je knji­ge nov­skoj pu­bli­ci
Od­lom­ke iz pro­mo­vi­sa­nih dje­la je či­tao Špi­ro Živ­ko­vić.Z. Š.

Pod­sje­ća­nje na 13 go­di­na od po­gro­ma na KiM

Pro­mo­ci­ji stva­ra­la­štva Živ­ko­vi­će­ve pret­ho­di­lo je pod­sje­ća­nje na 17. mart 2004. go­di­ne ka­da se de­sio po­grom Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ta je po­čast tra­gič­no na­stra­da­lim žr­tva­ma tog stra­da­nja pred oči­ma Evro­pe. O do­ga­đa­ji­ma ko­ji su se de­si­li pri­je 13 go­di­na go­vo­rio je Slo­bo­dan Ba­jić, ge­ne­ral­ni kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom. Ba­jić je pod­sje­tio da su ko­sov­ski Al­ban­ci tog da­na vr­ši­li na­si­lje nad Sr­bi­ma i ne­al­ban­ci­ma, da je po­gi­nu­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na gra­đa­na, 900 lju­di je pre­tu­če­no i te­ško po­vri­je­đe­no, oko 4.000 je pro­tje­ra­no iz svo­jih do­mo­va, 935 ne­al­ban­skih ku­ća je za­pa­lje­no i ošte­će­no, šest gra­do­va i de­set se­la et­nič­ki je pot­pu­no oči­šće­no. Na­si­lje, po et­nič­koj osno­vi, ni do da­na­šnjeg da­na ni­je pre­sta­lo, na­gla­sio je kon­zul.