Селидба сједишта „Југопетрола“ из Котора у Подгорицу је све само није проста и легитимна одлука управе „Хеленик Петролеума“ да смањи трошкове превоза. За „Матицу Боке“ то је једна од задњих епизода нестајања бокељске привреде, којој су кумовале деценије специфичног економског односа Подгорице према Боки али и очигледан примјер централизације. Овим чином је настављен двије ипо деценије дуг хронолошки низ нестајања бројних успјешних бокељских предузећа у којем су ухљебљење налазиле генерације становника Боке.
Противљење селидби Југопетрола од стране которске локалне управе и Владе Црне Горе није суштинске природе јер су те исте адресе учествовале у процесу приватизације ове државне фирме, па самим тим носе и дио одговорности. Љутња надлежних и одговорних је приватизациони пост фестум приче о Југопетролу и плач над сломљеним крчагом.
Ничим не оправдавајући поступак управе „Хеленик Петролеума“, мора се признати да на овај корак имају легитимно право. Поставља се питање одговорности општинских администрација и Владе Црне Горе, које су дужне одговорити бокељској јавности да ли су уложили довољне напоре како бокељска привреда не би била сведена на ниво статистичке грешке.
Управни одбор Матице Боке