Матица Боке, НВО „Глас“ и Друштво српско-руског пријатељства представили су читалачкој публици у рециденцији Љубибратића на Топлој књигу „Руски некрополис“, Антона Ђечевића. Заљубљеник књиге и писања Новљанин Антон (Тонћи) Ђечевић нове аутор је 13 по реду своје књиге која се зове „Руски Некрополис“ и која говори о руском гробљу на Херцегновској Савини гдје 2007. године уз помоћ друштва Српско руског пријатељства и Руске думе изграђена велелепна црква посвећена адмиралу светом Фјодору Фјодоровичу Ушакову.
Промовишући нову књигу Антона Тончија Џечевића на прексиноћњој промоцији у резиденцији Саватија Љубибратића на Топлој професор књижевности Гордана Булатовић предсједник Удружења Српско-Руског пријатељства је говорила о напорима како је од запуштеног руског гробља на Савини настао комплекс којим се сада сви у Херцег Новом поносе. Говорећи о књизи Тонћија Ђечевића она је казала да је написао химничну прозу опчинујућих мелодијских тонова. Његове ријечи и реченице у општењу са мислима и емоцијама, стварају чудесни колорит о складном њиховању сунчаника, о братству по оданости лијепом, племенитом и узвишеном.Ово је молитва у виду прозног предива и ткања. Повезује времена која оплемењујући пишчев глас надахнујуће прожима жудњом. Да засвијетли срце предака и потомака. Преко његових пејзажа блажено се разлива честитост и доброта. Струје флуиди емоцијалне озарености, осјећа се дах хришћанске топлине разлијеже се мелодија живљења из које Тонћи метафоричким симболикама мјеста дешавања отвара врата срца и бића људског универзума“-рекла је Гордана Булатовић
О везама Боке и Русије, Руса и Бокеља, емигрантима и бјегунцима од Гулага и Чеке који стижу у Боку говорио је предсједник УО Матице Боке Жељко Комненовић.
-Нераскидиве су и јаке историјске и животне везе Руса са Боком које кулминирају баш у наше вријеме доласком руске браће која се у овој ери глобализације насељавају у Боки учвршћујући шанац православља пред плимом новог свјетског поретка. Књига Антона Ђечевића прати тренутак најинтезивније упућености Руса на Боку, долазак бројних руских емиграната, бјелогардејаца, интелектуалаца и умјетника са породицама након Октобарске револуције 1917 године.Д
обар дио сцена описан је у маниру Александра Гаталице и његовог са разлогом награђеног романа „Велики рат“. Камаради Ђечевићеве младости живе своје животе али сви заједно оплемењују душу старог Новског града. Боке не би било без те истовремено чудне и фантастичне мјешавине нација, култура, вјера, иделогија којој је руска елита са почетка турбулентног 20. вијека дала свој јединствен и непоновљив шмек. Најтоплији, најсунчанији и најљепши градић, Херцег Нови, постаје најдраже мјесто на Јадрану за руске емигранте. У мало времена, Игало и Херцег Нови постају мјеста најнасељенија Русима након Београда. Херцег Нови је постао главни град и хранитељ руске заједнице пише у Ђечевићевом биографско –историјском сочињенију. Да ово штиво добије и епски оквир аутор се потрудио поетским некрологом који је необичан пролог романа закруженог пјесмом из његове пјесмарице. Свети руски адмирал Ушаков чију икону са честицама светих моштију козаци недавно приложише манастиру на Михољској Превлаци и руски храм на Савини посвећен овом светитељу су име и презиме овог остварења .Имамо срећу што Антон Ђечевић није ћутао, већ је проговорио о једном занимљивом дијелу историје Боке“, рекао је Жељко Комненовић
Сам аутор казао је да постоји веза између свих његових животних догађаја .
-Покушавам да све то ставим на папир и ако не живим ради свих тих догађаја, мислим, да на тај начин кротим тужна и срећна сјећања из дјетинства и младости.Пишући ови књигу документ из једног времен, желио сам ухватити неколико тренутака из нашег града и његове историје, у којој се и сами налазимо. Не жалим се, јер су жалбе некад тако дубоке за плакање. Спокој се не налази бјежећи од живота. Иако на заласку живота, још увијек се трудим да се одаберем између стварности и маште. Иако се не додирују, тако су близу“, рекао је аутор топло поздрављен од присутник.