У оквиру „Пургаторија“ на атрактивној сцени поред базена у насељу Луштица Беј одржана је промоција књиге “Либер де Белила” аутора Зорана Мујбеговића у организацији Центра за културу и Матице Боке.
На промоцији су о новом издавачком подухвату Матице Боке говорили Славица Милић из компаније “Луштица Баy”, предсједник Управног одбора Матице Боке Жељко Комненовић, академски сликар из Кртола Васо Стањевић и сам аутор. У музичком дијелу програма наступила је Ивана Старчевић на гитари, а одломке из романа читала је Сара Костић.
“Пројекат који доноси преобразбу овог подручја нашој компанији намеће одговорност и обавезу очувања и заштите историјских вриуједности, културолошких добара, специфичности и језичких особености овог краја. Подршком пројектима које доприносе овом циљу наша компанија жели да скрене пажњу на важност да се темељи на којима је овдје грађен живот и култура сачувају од заборава. Тако смо помогли и објављивање књиге Зорана Мујбеговића. Издавачки подухват реализован је у поновљеној сарадњи Матицом Боке са којом смо прошле године штампали монографију “Тиватски сликари”, рекла је Славица Милић.
“Када се тражи столица више, промоција је успјела. А то је вечерас случај у овом предивном амбијенту Луштице Беј, новог модерног туристичког комплеса који овдје ниче. Занимљив је тај концепт споја старог и новог, приче Зорана Мујбеговића о старим Кртолима који живе у сјећањима и овој књизи, и нових Кртола, модерних Кртола, о којима ће неки наредни Мујбеговић писати. Ова књига настала је великим трудом аутора, а њене тајне мораћете открити сами. Аутор ни сам није могао да одреди која је књижевна форма у питању па је сам назвао „ка роман“. Књига има више слојева, уосталом као и сам аутор, човјек Џек Лондоновског типа, чија биографија је веома занимљиво штиво. Писац, академски сликар, урбаниста, архитекта, дизајнер, човјек који је добијао награде за дизајн плаката наших познатих филмове у САД, умјетник, власник ресторана у Мотовуну, човјек који је отворио прву дискотеку на Бјелилима и човјек који је написао туце књига из астрологије. Кроз ову књигу направио је свој животни опус, заокружио све оно што је желио и претворио своје емоције, уоквирио их у овом дјелу. Можете га читати као архивску грађу или као роман. Убјеђен сам да ће ова књига наћи мјесто на полицама сваке породице у Кртолима. Ова књига доноси и заборављене обичаје, рецепте, цртеже и много тога. Матици Боке је било задовољство да реализује овај пројекат”, рекао је Жељко Комненовић додајући да је „Либер де Белила- Кртољске приче“ најближа неком облику документарне белетристике и енциклопедијској форми. Штампана је у два тома, на преко 500 доноси приповјести о стварнимм личностима које у Мујбеговићевој књизи говоре на ћирилици и латиници.
“Ја овдје нисам позван да као критичар говорим о књизи “Либер де Белила”, већ као неко ко је кроз многе године познанства и дружерња знао на шта се све Зоран упуштао у разноврсном богатом умјетничком остварењу. Били су тада топла љета када су у Кртоле пристизали они који су живјели негдје далеко, а чији су коријени били овдје. Међу њима био је и Зоран са својим родитељима, а мјесто догађања била су Бјелила, Гошићи, Костићи, Радовићи и Кртоли. Сав наш свијет тада се вртио у томе кругу. Ова књига некако чини поглед у натраг, али у ствари Зоранова мисао носи поруку: Не гледајте натраг, тамо сте већ били”, истакао је Васо Стањевић.
“Тешко ми је да било шта кажем јер сам много узбуђен. Пре свега желио бих да се захвалим Матици Боке, Жељку посебно, Луштици, општини, Васу који ме је наговарао да напишем. Ваксу Костићу са којим сам се дружио деведесетих година и мод кога сам много слушао и научио о Кртолима. Цео мој живот је у тој књизи. Ту су људи, већином мртви, који су ме научили свему што знам о Кртолима, можда и о животу. Ја сам у овде проводио много времена. Израчунао сам да сам овде провео у комадима двадесет година. Није мало. И слушао сам многе приче. И то је изашло из мене. Сликајући Кртоле ја сам се у ствари сећао свега. Хтео сам да напишем роман, али нисам могао. И написам сам ово што сам написао. Ово је циклична књига. Једноставно било је лепо бити у Кртолима. Има још материјала за једно три такве књиге. Али, много би било”, истакао јје у свом емотивном обраћању Зоран Мујбеговић.