У ХЕРЦЕГ НОВОМ ПРЕДСТАВЉЕН НАСЛОВ „МЕТОХ И ЈА“ ТОДОРА ЖИВАЉЕВИЋА


Проживљено исповједно сјећање пјесмом

 

Прозни писац и пјесник Тодор Живаљевић  Велички је стваралац романескне биографије.Рођен 1950 године  у Пећи.Данас живи и пише  у Подгорици. Живот проведен у олуји оставио је дубоке  трагове у више  романа, књига, лирских записа и збирки пјесама као и насликаних слика . Новообјављени наслов „ Метох и ја“ представила је прије двије вечери „Матица Боке“ у Херцег Новом а промотери као и сам аутор у просторијама резиденције Саватија Љубибратића на Топлој рекли су да   и ово дјело  Величког тематски надопуњује стваралачку трилогију саздану  на симбиози окрепујуће носталгије и суморних тонова. У њој се преплићу и међусобно надограђају завичајне слике и призори, опора сјећања и присни амбијенти, ноћне море и сцене међуљдског озарења О семантичкој пуноћи  и асоцијативној алузивности аутора и његовог новог дијела на промоцији  говорила је филозоф и књижевник мр Вишња Косовић  која је казала да „самим насловом  аутор потврђује  језикословену мудрост. У имену је суштина. Језик је, дакле мјесто бивања, збивања и памћења  живота и културе. Поема  „Метох и ја“ , тачка је укрштања лирског, приповједног и драмског. Она је дубоко проживљено и исповиједно свједочење пјесмом. Иако оставља утисак мелично- пригушеног поетског уздаха из једног даха, ова поема је   дубоко поетско –рефлексивно сагледавање и  самосагледавање, исказно кроз  драматику и снагу пјесничког језика. Из те рефлексије произилази егзистенцијалан  пуноћа дијела. И тако  се постиже узајамност и сагласје доживаја пјевања и мишљења .Пред нама је насграђена књига првом наградом   Златником  са ликом Светог Саве на Петом међународном Сабору духовне поезије –Раковице 2015. Овај  податак је  сасвим довољан да неупућене упути и приведе,  и аутору  и овој књизи . А тек  наслов „Метох и ја“ синтагма дедукована из нашег узвишеног имена  Метохија.  Медтох је црквени посјед, црква и црквиште као духовна завичајност и духовно кућиште. За  нас је Метох  оно што је за старе Хелене био  ЕТХОС КАИ ЕТОС- кућиште,мјесто гдје стичемо и завичајност и обичајност: и духовну и животну укорјењеност. И етику и естетику и аксиологију, тј  вриједности које ће нас водити кроз живот  рекла је  Вишња Косовић.

Публициста Миле Цимил јенагласио да је  ово  поема која је написана после тетонских поремећајаи. Ово је запис у функцији епилога да се неко у име свог личног или Бог би газнао чијег интереса одриче Косова  и,косовских светиња. Ово је вријеме кад у једном наслову струје и преплићу флуиди  поетске сензитивности кад је на дијелу вријеме бечашћа губитка морала и свиг других људских вриједности. Сви то знамо али  је пјесник,стваралац сликар   записао поему удахнуо душу и поруку  да човјек трага за оним што носи у себи, да је завичај,  Метох (ија) у себи које се аутор не одриче попут власти у Црној Гори. Тако  и Тодор  Живаљевић –Велички носећи дух завичаја у себи исповједа поему кроз коју се очитује  горка судбина сеобара и људи са косовског метоха.Казана је зрелим гласом, исписана сигурном руком, остварена модерним начином, натопљена животном мудрошћу и даром којим је завјештао ову вриједну пјесничку књигу казао је Мило Цицмил.

Ово је моје исповједно свједочење пјесмом.Овај наслов и поема „за род мој Велички  ово је сагледавање кроз снагу пјесничкој језика. Ја сматрам да је поезија дар срца. Ја тражим своје пјесме и сматарам да  сваки запис заслужује своје вријеме“Метох ија  је компактна књига кроз коју се у поетској функционалној транспаретности, слуте трагови у времену, знаци судбине и путокази историје, исто колико и душе предмета и атмосфера древности и светости Мето (хија) мој семантички кључ и свеважећи хоризонт. Поручио је  Тодор Живаљевић Велички.

 

 

Текст и фото З. Шакотић