Етика дисидента која тражи нешто више
Поводом 85 година од рођења једног од најзначајнијих писаца нашег говорног подручја у 20.вијеку, проф др Александар Јерков одржао је предавање „Етика и поетика Борислава Пекића“ у галерији љетњиковца Бућа.
Веома посјећено предавање о Пекићу организовала је Матица Боке у склопу пројекта „Српске књижевне свечаности“ у сарадњи са Матицом Српском друштвом чланова у Црној Гори. Медијатор предавања био је Мирко Ковачевић, а књижевној вечери присуствовао је и конзул Србије, Зоран Дојчиновић. Професору Јеркову и гостима у име Матице Боке захвалио се предсједник Управног одбора, Жељко Комненовић. Он је истакао да се Матица Боке овим предавањем укључује у обиљежавање „Недјеље Борислава Пекића“, а да је циљ пројекта упознавање бокељске публике са савременим токовима књижевности и еминентним именима домаће кјижевности.
Бриљантно портретишући Пекића и његово дјело, Јерков који је предавач на катедри Српске књижевности 20. вијека београдског Филолошког факултета је истакао да се стваралаштво Борислава Пекића, изворног дисидента и великог писца заснива на механизму жеље која тражи нешто више. „Са таквом моћи и са таквом књижевном доминацијом и са таквом поетиком којој ничег никад није доста имамо посла кад говоримо о Бориславу Пекићу. Није доста да пише унутар књижевности као књижевности него шири то поље бескрајно од дневника, бележака до политичких памфлета, огледа о свакодневном времену и којем нијендо књижевно дело припадало било којем кодификованом жанру у историји књижевности. Свако његово дело се другачије представља, изван познатих жанрова српске и свјетске књижевности. Борислав Пекић креира нови репеортар жанрова унутар књижевности и по томе је он јединствен писац не само у српској литератури него много шире од тога“, истакао је Јерков. Говорећи о дисидентству Пекића као особеној карактеристике његове етике, Јерков је нагласио да је Пекић имао љевичарске ставове иако је иступао против комунистичке идеологије, оснивао илегалну Демократску омладину Југославије због чега је осуђен, затваран и прогнан. „Његови социјални идеали нису били на страни крупног капитала него на страни човечанства као интегрисане популације. Пекић је први прави политички дисидент који није наследио своје дисидентство из политичких спорова оног времена него из свог става. Ту своју врсту моралног капитала није носио као личну карту и махао њом свима испред носа. Своје увјерење није претварао у врсту политичке размене или меркантилног политичког становишта“, рекао је Јерков подсјећајући да Пекић десет година није имао право да се служи сопственим именом и текстове објављивао под псеудонимом Адам Петровић.
Борислав Пекић је један од најзначајнијих стваралаца у српској, али и свјетској књижевности, оцијенио је Мирко Ковачевић.
„Пекић припада оном току свјетске књижевности коју можемо звати интелектуалним током. Ради се о писцу чије дјело има огромни смисаони волумен. Нема битног питања којим се људско мишљење бавило, нема ниједног битног филозофског питања које није обрађено у његовим дјелима. Оно што је велико мајсторство Пекића јесте да та његова семантичка дубина, промишљање о ономе што је најсуштаственије у антрополошким, егзистенцијалним, метафизичким питањима да се то увијек раскрива кроз нешто што је чисто приповједачко“, рекао је Ковачевић.
Предавање за памћење који је обиљежила добра посјета љубитеља књижевности из Тивта и Котора завршено је питањима присутних који су били у прилици да им одговора један од највећих познавалаца дјела Борислава Пекића, директор Универзитетске библиотеке у Београду, књижевни критичар, антологичар, теоретичар и историчар књижевности.