Матица Боке и невладине организације “Актив професора српског језика и књижевности – Никшић”, “Глас”, “Српски Соко Херцег Нови”, “Друштво за архиве и повјесницу Херцегновску”, “Друштво српско-руског пријатељства”, “Коло српских сестара Херцег Нови” и СПКД “Просвјета” међународни дан матерњег језика 21.фебруар обиљежили су промоцијом новог броја часописа „Слово“.
На промоцији јубиларног 50. броја „Слова“ говорили су предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић, уредник часописа Веселин Матовић, а умјесто свештеника Миодрага Шуја Тодоровића који је због болести отказао учешће, говорио је књижевник Милутин Мићовић.
Мићовић је рекао да су се грађани у Црној Гори толико подијелили да је тешко више наћи унутрашњи смисао. „Да смо један народ и једна култура и да имамо то једно и свеједно слово које може да нас сабере. У Црној Гори на јавној сцени, оно што продукују медији, оно што видимо у Скупштини, у Влади, идеолошким и политичким концептима је такав хаос да смо постали туђини једни другима. Са друге стране ипак има људи који баштине дубљи смисао и који чују ту ријеч која има своју велику историју. Који читају то слово које има своју љепоту, старину и злато старине. Кад дође вријеме парадоксалног хаоса, да се затире основна идеја онда ступају на сцену одабрани појединци, слободни људи које нико прије није ни чуо ни видио. Они се појављују из тог хаоса да посвједоче тог човјека у народу. Ти који имају власт да разарају сопствено културно насљеђе, имају пуно посла док изразарају све то. Наједном се нађу да немају више посла и да су све обесмислили. Они појединци који су се појавили да посвједоче своје насљеђе добијају подршку од свих оних који су се борили и који су дали плодове духа за своје име, за свој културни идентитет“, истакао је Мићовић.
Говорећи о историји часописа „Слово“, његов уредник Веселин Матовић је нагласио да је провобитно овај часопис био билтен отпуштених професора српског језика, а затим прерастао у озбиљни културни пројекат који превазилази границе Црне Горе.
„Наш часопис има дубок и неисцрпан разлог јер прича због које је настао и која у њему траје није се завршила и ко зна кад ће се завршити. Зато претпостављам да ће и овај часопис наставити да живи и даље. Други разлог његовог постојања јесу његови сарадници. Људи су здушно прихватили сарадњу. Никад нијесам наишао на одбијање у контакту са неким од најзначајних стваралаца, лингвиста, историчара, пјесника, сликара. Врло радо су прихватали сарадњу, слали своје радове, текстове и увијек без хонорара. Трећи разлог трајања часописа јесу његови читаоци. И поред тога што се у нашем времену слабо чита, примијетили смо да се овај часопис чита“, истакао је Матовић.
Предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић говорио је о системском нестајању ћирилице из јавне употребе у Боки и Црној Гори.
„О кршењу људских права одавно је излишно говорити, а сем појединачних неуспјешних покушаја да се у Скупштини донесе закон о једнакости писама, нема ни озбиљније иницијативе да се спријечи интелектуално сакаћење школске популације. И Херцег Нови Марка Цара, Ива Андрића, Зука Џумхура, Душана Костића, Михаилла Лалића прикључио се последњих година пракси брисања ћирилице из јавне употребе. Ћирилица је избрисана из назива Празника Мимозе. И Електронско издање локалног радија и натписи улица сада су на латиници, као и званична преписка града под Орјеном. И на цијелом подручју Боке, на срамоту данашњих културних посленика ћирилица је нетрагом нестала. Радује усамљена иницијатива нове законодавне власти у Котору да врати у употребу штампање скупштинских материјала и на ћирилици.
Штампана издања на ћирилици у Црној Гори, Ободског слова, Његоша и свих наших писаца до овога времена постала су привилегија малог броја организација. За утјеху је што је Матица Боке и ту међу ријеткима, о чему говори наших двадесетак издавачких пројеката“, истакао је Комненовић.
Промоцији су присуствовали генерални конзул Србије Слободан Бајић и конзул Зоран Дојчиновић.
