У Херцег Новом представљен други број „Љетописa Бањана и Рудине“

У организацији Матице Боке, Друштва за архиве и повјесницу херцегновску, Актива професора српског језика из Никшића, Кола српских сестара и Српског Сокола Херцег Нови у резиденцији Љубибратића на Топлој читалачкој публици представљен је „Љетопис Бањана и Рудинe“ који издаје Удружење Бањана и Рудињана “Владика Сава Косановић”.

О другом бројну овог зборника говорили су чланови редакцијског одбора др Горан Комар и Вишња Косовић, као и главни уредник Милутин Мићовић, а модератор скупа био је Веселин Матовић. У име организатора учеснике и госте међу којима је био и конзул Србије Зоран Дојчиновић, поздравио је предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић.

Веселин Матовић је присутне упознао са циљевима и активностима Удружења Бањана и Рудињана као и личности владике Саве Косановића чије име носи ово Удружење.“Овај часопис није уско сведен на простор Бањана и двије Рудине. У њему је изражено настојање да сачувамо идентитет и име и увидимо чврстину својих коријена. У само два броја Љетописа објављене су биографије стотињак аутора, а сигуран сам да ће их бити и још“, рекао је Матовић.

Др Горан Комар је у свом обраћању нагласио да смо сви последњих година свједоци „магдебургизације и десрбизације Балкана“. „20.вијек је вијек затирања Срба и увијек се чудим која је то сила задржала руку уништитеља. Овај часопис се поред свега осталог супростовља пасивизацији науке и монтенегринском покушају затирања идентитета“, истакао је Комар.

Професор Вишња Косовић је истакла да је језик смисао културног стваралаштва. „Аутентичност сваке заједнице почива на снази језика. У језику је све што је створено. Језик је наш духовни завичај, а завичајност је особена карактеристика овог Љетописа“, нагласила је Вишња Косовић.

Главни уредник „Љетописа Бањана и Рудине“, књижевник Милутин Мићовић је публици приближио садржај другог броја и теме којима се овај часопис бави. „Најмоћнија информација о човјеку је његов идентитет. У нама су уписани наши преци, а велико задужење је бити човјек. Можемо рећи да су ове двије обимне књиге настале на форми домаћег разговора који је базиран на сложенијем разумијевању насљеђа“, истакао је Мићовић.