Публици у Херцег Новом представљена књига “Натре”

Поводом Дана матерњег језика Матица Боке је у резиденцији Љубибратића на Топлој приредила промоцију свог новог издавачког остварења, збирке пјесама „Натре“ Милете Томовића. О новој Томовићевој књизи стихова говорили су предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић, професор књижевности Љиљана Чолан и аутор. Промоцији је присуствовао конзул Србије, Зоран Дојчиновић а вече је својим пјевањем уљепшала млада вокална солисткиња из Херцег Ново, Милица Ристичевић.

Жељко Комненовић је подсјетио да Матица Боке годинама обиљежава Дан матерњег језика. „Приређивали смо бројне трибине о српском језику и ћирилици, издали зборник  радова. Све у знак подсјећања на нужност борбе за вјековно духовно и историјско насљеђе које је написано на српском језику и ћирилици. Матерњим језицима малих народа у свијету пријети глобализација, а нама и глобализација и политички културоцид преименовања језика наших предака и покушај промјене идентитета наше дјеце“, рекао је Комненовић. Он је истакао да је поред осталог књига „Натре“ значајна јер је за њу предговор писао недавно преминули пјесник Вук Крњевић коме је то уз учешће у документарној серији „На веслу прича“ последњи јавни умјетнички наступ.

„Дјело привлачи онога ко му се посвећује. Тако и збирка „Натре“, коју вечерас промовишемо, има своју привлачност за читаоца који прије свега прихвата посвећеност ствараоца као велику врлину човјекову. Пјесник Милета Томовић је посвећеник језика прије свега, а неодвојива је од те чињенице и његова посвећеност наставничкој професији коју је одабрао као своје чврсто земаљско упориште. Бити просвјетни радник била је привилегија одабраних у неким прошлим временима, данас је велики изазов и искушење. Оно што повезује то некад и ово сада је свакако одговорност предавача који стоји пред младим људима и свједочи им „о својим путањама наде и бола“:

„ У себи причамо о чудима око себе

Али остављамо траг за собом

Што га вријеме не брише

Да потомци виде

Путању наде и бола

Која нас је спотицала

Док смо узлијетали над собом.“ (Путања наде и бола)

 

Аутор ове збирке је започео своје узлијетање, своје лирско путовање на Вишој педагошкој школи у Нишу гдје је освојио своју прву награду пјесмом „Јаблани, браћо“. Ови подаци из биографије пјесникове подсјећају нас на једно велико име српске поезије, чија Итака је град Ниш. Ријеч је о пјеснику друге послијератне генерације, неосимболисти, Бранку Миљковићу. Варнице Миљковићеве поезије (конкретно мислим на збирку „Ватра и ништа“) осјећају се у пјесмама које су саставни дио збирке „Натре“. Универзализација мотива „ватра“ можда је најснажније истакнута у пјесми чији наслов носи и сама збирке. Поменута пјесма открива мјесто гдје је сагоријевање најјаче – то је сама душа пјесникова, а пут до ње је видљив на тре(н) у сваком дану и зато пјесник пјева:

„ Пропутили ми снови к твојим видицима

Тамо гдје ти поезија припушта свечаност

Нагота дана излаже све што има

Дарујући ми тајне што воде у вјечност…

 

„На огњишту душе печем погачу за твоје снове

Нека зулумћари дођу да позајме ватре

Схватиће како љубав своју да обнове

И како њене ријечи да уврзу у своје натре.“ (Натре)

(Игра ријечи ватре=натре, разлика је у само једној фонеми, интересантно за слој звучања.)

Пјесничка погача има своје тајне састојке који су у ствари и сами циклуси ове збирке. Први састојак је „Споменак“ (сјећање), други је „Квасац“ („Мијесим ноћ и додајем квасац наде, да надође и испечем дан будућности“). Ову посебну врсту префињеног тијеста треба премјесити и „натријети“, да би погача нарасла до неба, претворила се у ману (духовну храну и „Духовну снагу“), зарумењела се у фуруни срца и стигла до  „Друге Стране“ ( до трећег циклуса ове збирке, треће нити овог плетива).

Пјесме Милете Томовића су везе неспојивог зарад мира искуства. Оне су и простор за дијалог у којем се оживљава  прошлост и рађа будућност. Оне су и сјеме личног избора. На нама је да одлучимо хоћемо ли „у сан што га ноћ ишчекује“ или у зору која ће ту ноћ да овјенча. Добро је да хоћемо, добро је да имамо избор, добро је да смо на путу, добро је да смо ноћас на трен казаљке времена зауставили, добро је да још увијек  саосјећамо једни са другима као и са једним пјесничким искуством. Све се то догађа и „на мапи бола и на острву весеља“, а „мисли уједају“, рекла је између осталог о књизи „Натре“ професор Љиљана Чолан.

Милета Томовић захвалио се Матици Боке на издању његове најновије књиге стихова. Присутнима је казивао стихове из својих ранијих издања као и књиге „Натре“.