Трибина у Петровцу посвећена Нацрту Закона о уређењу простора и изградњи објеката

Закон о уређењу простора неприхватљив за НВО сектор и грађане

Још један корупционашки покушај отимања приватне својине

На трибини Матице Боке и приморских НВО посвећених Нацрту Закона о уређењу простора и изградњи објеката која је одржана у Црвеној комуни у Петровцу оцијењено је да је овај закон неприхватљив и на трагу ранијих предлога Закона о морском добру, експропријацији, слободи вјероисповјести који су грубо кршили и чинили агресију на имовинска права грађана.

На трибину се чуло да ће невладин сектор и грађани пробати преко округлих столова у сарадњи са посланицима црногорског парламента и предлагачем доћи до квалитетнијих законских одредби, али ако то не да резултате грађанским отпором спријечиће доношење овог по грађане штетног закона.

Поред чланова Матице Боке на веома посјећеној трибини учествовали су посланици Обрад Гојковић, Младен Бојанић и Дритан Абазовић, одборници у будванској, тиватској и херцегновској скупштини као и представници Инжењерске коморе Црне Горе и невладиних организација Могул из Улциња, Нашег огњишта, Јаз-Мрчевог поља, Тиватске антикорупцијске акције, Наше акције из Котора, Жичаре Будве, као и грађани приморских општина.

Видо Зеновић, члан Матице Боке из Паштровића је оцијенио да је ријеч о још једном закону из владине кухиње којим се покушава озаконити отимање имовине грађанима. „Ако је имовина за њих златно јаје, можда сам ја кокошка, али знам да препознам мућак“, поручио је Зеновић.

Божидар Чармак из удружења „Наше огњиште“ је подсјетио да је јавна расправа о овом закону била заказана у вријеме празника и истакао да се у новом законском рјешењу до крајњих граница шири појам објеката од локалног и државног значаја чиме се отвара простор за проблематичну експропријацију имовине. „Нацрт Закона о просторном планирању и градњи са Предлогом закона о морском добрупредставља до крајности комплементарну законодавну иницијативу дискреционог типа и круну вишедеценијске разарајуће инвестиционе политике, која доводи до широке национализације приватне својине у времену Европске Уније и најразвијенијих својинско-тржишних односа у њеној историји, подржављење и државноу прављање вјерским објектима свих вјероисповјести, најразличитијих намјена и облика коришћења, укидање слободе тржишта и подржављење најперспективнијих грана привреде у ЦрнојГори: туризму, енергетици и пољопривреди“, рекао је Чармак.

„Овдје се ради окрупним политичким злоупотребама и корупционашким интересима. а сцени је помахнитала политичка воља која ради против интереса грађана. Докле ћемо на овај начин да се против њих боримо? Они покушавају да провуку експропријацију супротну јавном интересу. Ако успијемо да и овај закон спријечимо није искључено да ће у новим законима, рецимо о спорту опет да се провуче покушај експропријације приватне имовине. Атак на приватну имовину није почео јуче и спроводи га група људи на власти која одавно живи само у својој стварности“, рекао је Мирко Ковачевић из ТАА.

Оливера Доклестић из Инжењерске коморе Црне Горе је рекла да Нацрт закона није добар и да ће донијети пуно проблема грађанима. „Наша струковна комора грађевинских инжењера се више од годину бави овом законом. Основни проблем је централизација простора. Ако заживи закон ће омогућити да трећина укупног простора Црне Горе буде под директном управом Владе. Просторни план управљања обалним подручјем најављује још ригиднију централизацију простора па ће на примјер и највећи врх у залеђу Боке, Орјен бити њим обухваћен. Ако се некоме свиди и тамо може да обезбиједи да се приватна имовина експроприише за нечије потребе. Судбина простора мора бити у рукама грађана, а не владајуће мањине“, рекла је Оливера Доклестић. Она је примијетила да и сам назив закона није срећно одабран и требало би га промијенити у „Закон о планирању простора и изградњи објеката“. „У члану 4. „објекти од општег интереса“, не требају у попису да буду вјерски објекти. По Уставу Црне Горе црква, тј. вјерске заједнице, одвојени су од државе, према томе вјерски објекти не могу бити од одржавног интереса; вјерске објекте граде вјерске заједнице, а њихово мјесто у планирању може да буде одређено редовним поступком у планирању простора и са свим осталим пратећим документима, студијама и сл. Држава не може да одређује приоритете нити да се мјеша у подизање вјерских објеката нити да они буду под њеном ингеренцијом“, рекла је Доклестићева. Она је примијетила да се у предложеном Нацрту уводе међународни уговори и права чиме се отвара могућност за изградњу НАТО база и коришћење нафтних бушотина у мору. „Просторни план обалног подручја биће важнији од просторних планова општина и одређиваће политику развоја локалних управа“, рекла је Оливера Доклестић. Она је прочитала и писмо Струковне коморе грађевинских инжењера у коме је оцијењено да је предложени Нацрт закона неприхватљив и да ће многе његове одредбе имати веома лоше посљедице по градитељску струку и друштво у цјелини.

„Атак на приватну имовину није могућ без корупције, јер је она већ укалкулисана. Исто важи и за предлог Закона о Морском добру и експропријацији. Ово је један из сета коруптивних закона и сумњам да се може поправити амандманима. Незавински клуб посланика невладином сектору и грађанима биће и овај пут на услузи како би спријечили нови покушај отимања имовине грађана“, рекао је посланик Обрад Гојковић.

Драган Буздован из НВО „Јаз – Мрчево поље“ је предложио да се одржи округли сто са предлагачем, Инжењерском комором, представницима НВО и клубовима посланика. „Уколико нам не одговоре на ове захтјеве бићемо принуђени да прибјегнемо грађанској непослушности и блокадом путева од Херцег Новог од Улциња“, рекао је Буздован. „Ово је закон о аукцији – ко да више. У закону је и језичка дискриминација јер је написано да се уговори праве искључиво на црногорском језику иако постоје и други језици у службеној употреби. Овдје је ријеч у овођењу бизнис баријера. Одакле држави право да се мијеша у посао два пословна партнера? Ово води класичној корупцији. Помиње се и правична накнада за имовину иако је у овој држави нема. Треба увести тржишну цијену. Луксузних кондо хотела прављених за тржиште нема у закону“, рекао је Иван Старчевић из Матице Боке.

Учесницима трибине коју је отворио предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић обратили су се и посланици Младен Бојанић и Дритан Абазовић, Гордана Греговић, Нико Медиговић, Бобо Митровић и Патриција
Побрић из которске „Наше акције“.

Ж.К.