Нацрт Закона о слободи вјероисповјести за Матицу Боке је потпуно неприхватљив, неупотребљив и погрешан. Чињеница да једна секуларна држава на незабиљежен начин у европској правној пракси, законским рјешењима покушава да уређује црквена питања грубо се мијешајући у унутрашње устројство вјерских заједница је веома забрињавајуће. Упозоравамо Министарство за људска и мањинска права да је понуђени текст законског рјешења неуставан јер супротно европским конвенцијама гази вјерска права и слободе грађана што може имати несагледиве посљедице. Нацрт Закона је урађен потпуно нетранспарентно, без стратегије, акционог плана, позива цивилном сектору и учешћа представника вјерских заједница у радном тиму за његову израду и донијет је мимо правно-техничких правила Секретаријата за законодавство Владе Црне Горе. Утисак је да се држава бави прозелитизмом и увођењем државне религије чија јурисдикција мора да одговара државним границама. Таква намјера не само да је ретроградна и дискриминаторска јер се наслања на однос државе према цркви из комунистичких времена, већ представља својеврсни апсурд. Доводити територијалну конфигурацију у исту раван са пољем дјеловања Цркава је у најмању руку противуставни нонсенс јер ограничава права и слободе грађана и вјерника. Јасно је да јавности непознати аутори Нацрта, питање положаја црквених заједница желе да ријеше на еклатантно дневно политички начин, па је од вјерских слобода зајамчена само она у наслову документа. Подсјећамо на случај Православне цркве у Боки которској која до 1921. године није припадала јурисдискцији Митрополије црногорско приморске, а Нацртом Закона држава жели да преузме све црквене објекте изграђене до 1918. године. Отвара се питање црквене имовине што је посебно проблематично за све три традиционалне вјероисповјети у Црној Гори.
Eвропска пракса предвиђа статусну заштиту вјерских заједница од “заводљивих назива”. То је општа пракса у статусном праву, па су тако заштићени привредни субјекти у Црној Гори, НВО, политичке странке (познат је последњи случај одбијања уписа једне политичке странке због заводљивог назива који упућује на другу, већ постојећу), дакле само се Цркве и вјерске заједнице могу представљати како год желе. Устав Црне Горе гарантује једнакост вјерских заједница, па закон мора на општем нивоу увести привилегије из Темељног уговора Свете столице и Црне Горе, Уговора о уређењу заједничких интереса између Владе Црне и Исламске заједнице у Црној Гори и Уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице. Једино поштовање принципа ” све привилегије за све вјерске заједнице” гарантује поштовање Устава Црне Горе. Aутентичне православне, католичке и исламске вјерске институције су јавно-правна лица. Не само историјски, већ и данас многе јавне књиге које пред државним органима имају снагу јавних исправа, воде се код ових институција уз друге бројне разлоге. Осим тога, Цркве и вјерске заједнице представљају “друштвено-корисне институције” што је опет стандард европске законодавне праксе. Напредне европске и међународне вриједности не треба кварити примитивном перцепцијом и рецепцијом како то раде многи агресивни идеолошки диносауруси у Црној Гори. Устав Црне Горе гарантује неприкосновеност приватне својине. Безгранични апсурди оваквог законског рјешења представљају бруку за било коју модерну државу и представљају примитивизам и неодговорно унижавање угледа Црне Горе у међународној заједници. Умјесто да направи отклон од отимања црквене имовине која је спроведена кроз комунистичке законе о национализацији и отпочне процес реституције, држава отвара ново поглавље грубог мијешања у унутрашњу организацију Православне, Римокатоличке цркве и Исламске вјерске заједнице у Црној Гори. Такво рјешење неће донијети мир ни вјерски склад у Црној Гори, већ постати сјеме раздора и извор оправданог неповјерења вјерујућих грађана у институције система.
Матица Боке због свега тога тражи од Владе Црне Горе да повуче Нацрт Закона о слободи вјероисповјести, окупи нови радни тим у који ће бити укључени представници црквених заједница и цивилног сектора и спроведе нов процес јавне расправе о таквом тексту.
УО Матице Боке
предсједник Жељко Комненовић