Влада Црне Горе, Министарство одрживог развоја и туризма и Управа за инспекцијске послове у случају крстионице на Михољској Превлаци из само њима знаних разлога, селективно примјењују Закон о уређењу простора и изградњи објеката вријеђајући осјећања вјерника и здрав разум грађана Боке которске.
Стотине извршних рјешења о рушењу нелегалних објеката у Црној Гори и Боки Которској, годинама уназад скупљају прашину у инспекцијским ладицама, а Министарство министра Павла Радуловића од 2012. године упркос одредбама тог истог Закона не жели да изда грађевинску дозволу за обнову манастира Светог Архангела Михаила. Обала Боке Которске је потпуно девастирана нелегалном и урбаноцидном градњом, посебно од ступања на снагу контроверзног законског рјешења које је омогућило бетонирање последњих неурбанизованих комада обале. Легално и легитимно спровођење Закона о изградњи и уређењу простора подразумјевало би извршење тих рјешења по редоследу доношења.
Све мимо тога је селективно спровођење закона које једне фаворизује а друге дискриминише, а при томе се основано сумња да је недосљедност у редоследу извршења посљедица мита, корупције или других криминалних радњи. Ни у једном дијелу Закона не стоји да се објекти класификују по вриједности, као и да се руше по вриједности.
Зато одбрана мале Цркве-крстионице од 11-так метара квадратних на Михољској Превлаци постаје бедем одбране темељних права вјерника и свих грађана Црне Горе, али и огледало уско-идеолошких мотива који су јасно видљиви у овом случају.
Вјековима су Бокељи свих конфесија, живјели у складу, са изузетним осјећајем за различитости, посебно по питању вјере. И то је међу народом бокељским препознато као непроцјењиво благо и риједак драгуљ који треба пажљиво и брижно његовати, посебно чувајући и градећи светиње.
Светиње у Боки су увијек биле светиње, и биле су изнад свих дневно политичких или других дешавања.
“Светиње светима”, налаже Свето Јеванђеље, а нама као вјерницима у дан највећег хришћанског празника – Васкрса, остаје да те литургијске ријечи испоштујемо и спроведемо у дјело, јер вјера нас је одржала и помогла да опстанемо на најљепшем дијелу кугле земаљске, Боки Которској, под многим окупацијама, да се сачувамо и обновимо светиње.
Данас нам је више него икад потребно духовног мира и познатог бокељског суживота, склада, и толеранције који поједини јастребови са стране покушавају да поремете.
Заборављају они да је Бока живјела у уређеним друштвеним системима, гдје се знао закон и ред као и посљеднице неселективног спровођења закона и права, које је једнако за све.
Матица Боке види све људе добре воље који се окупљају на Превлаци код Цркве-Крстионице као прве на бранику заштите и поштовања Устава Црне Горе и свих позитивних законских прописа државе Црне Горе.
Да је Бокељима све наведено више него јасно свједочи и масован одзив грађана Боке свих вјера који ових дана потписују петицију за очување крстионице и обнову манастира Светог Архангела Михаила.
Управни одбор Матице Боке