Матица Боке је 8. августа 2018. упутила допис Министарству културе Црне Горе и Управи за заштиту културних добара поводом обраћања Хрватског националног вијећа Црне Горе овим институцијама у вези обнове манастира Михољска Превлака. У својој реакцији ХНВ проблематизује отварање манастирске ризнице и радове на обнови, а доводи у питање научни кредибилитет археолога, покојног проф др Ђорђа Јанковића из Београда, који је на овом локалитету вршио вишегодишња истраживања.
„Обраћање Хрватског националног вијећа Министарству културе и Управи за заштиту културних добара поводом отварања ризнице манастира Михољска Превлака и почетка обнове манастира Светог Архангела Михаила је вишеструко контроверзно. Било који читалац тог дописа који је ХНВ упутио поменутим адресама 27.јула и упознао са тим јавност на порталу хрватског Радио Дукса, мора се упитати шта национално вијеће Хрвата у Црној Гори уопште има са обновом манастира Михољска Превлака.
Без жеље да тумачимо мотиве обраћања ХНВ који су нејасни (или ипак јасни), Матица Боке изражава чуђење што су потписници тог писма Тивћани и Бокељи римокатоличке вјере који далеко од тога да су стручни и упућени у ову тему. Ипак би требало да су хришћани који би морали да разумију и баштине заједничке хришћанске вриједности са својим пријатељима и комшијама православцима чија је генерацијска жеља да се обнови култ овога светилишта чија историја сеже до заједничких хришћанских коријена, монаха Светог Бенедикта Нурсијског и времена прије подјеле Цркве на Источну и Западну. Жеља аутора је очигледно била да проблематизује радове на обнови манастира Михољска Превлака, „упозори“ надлежне у државним институцијама и успут доведе у питање кредибилитет познатих научних радника који су на овом локалитету изводили археолошке радове. У првом реду покојног проф др Ђорђа Јанковића који је ископавања у разним кампањама на Михољској Превлаци радио у континуитету од 1994. године па све до 2011. (овом темом се бавио до краја живота), па се оправдано може рећи да је то његово животно дјело.
Све са циљем да се још једном у јавности Митрополији црногорској приморској прилијепи етикета девастатора иако је благословом и залагањем митрополита Амфилохија она последњих деценија обновила 650 храмова и манастира у Црној Гори, међу којима ће древни манастир Светих Архангела бити један од најзначајнијих.
Ниједан од ставова ХНВ нема упориште у стварним чињеницима што даје посебно свијетло на вишак злурадости и истовремено мањак објективности. Треба нагласити да су све релевантне државне институције итекако упућене у претходна истраживања и поменуте радове на обнови манастира Михољска Превлака па и оне којима је ХНВ адресирао писмо, и да Одбор за обнову у коме су реномирани архитекти, историчари умјетности, између осталог успјешно сарађује и са тиватском ЈУ „Галерија и музеј“ чији су представници присуствовали самом освећењу манастирске ризнице. Консултовани су чак и стручњаци за романику из Венеције“, истиче се у саопштењу Матице Боке, које потписује предсједник УО Жељко Комненовић.
У реакцији је наведена и хронологија истраживања и биографије руководиоца истраживања који су од 1956. до 2001. године вршили истраживања на Михољској Превлаци, др Војислав Кораћ, др Јован Ковачевић, др Ђорђе Јанковић и мр Младен Загарчанин.
„Професор др. Ђорђе Јанковић шеф катедре за национални средњи вијек је дуго година био ванредни професор на Филозофском факултету у Београду (одсјек археологија) све док од стране неколико асистената и доцената (стручњака за стари вијек, антику и Египат, а не средњи вијек) није деградиран и враћен на „правди Бога“ у звање доцента. Наравно, теоријски археолози и медијске звијезде српских таблоида (Блица , Курира и Информера, као Бранислав Анђелковић египтолог, Сташа Бабић теоријски археолог или Предраг Палавестра теориски археолог, се нису задржали на овоме, па су крсташки поход на професора Јанковића и завршили сплеткарењем, што је условило његовим избацивањем са факултета, што је увелико резултирао да се Ђ. Јанковић веома брзо разболи и умре од последица-неправде!! Такав чин, који није забиљежен у универзитетској пракси Европе, од када постоје катедре за археологију, могу се само објаснити политичким разлозима, а не стручним“, навео је мр Младен Загарчанин, руководилац истраживања на Михољској Превлаци од 2009. до 2011. године.
Он је навео да се до доласка професора Јанковића Превлака користила као доказ немањићке окупације Приморја и тзв. „ насилног наметања православља на овим просторима“. „То је неки аксиом који је остао у хрватској историографији, али, последњих година и међу новоисторичарима на простору Црне Горе, почев од Андријашевића, Растодера, Борозана, или цијелог скупа Дукљанског импровзационализма., Радојевића, посебно Ротковића, па све до млађаних… Ивана Јововића и др. Али није тако. Слојеви на терену јасно показују да нико не спори постојање манастира у 9. вијеку (наравно и слојева од 1. вијека, нарочито базилике из 6. вијека), али да тај манастир страда у првој половини 11 вијека археологија је показала и то недовосмислено. Превлака(Иловица) је суштина црногорског бића и православља у њој, што не значи да тог православља није било и без Превлаке и прије ње. Она је извор наше духовности као што је то Нин за Хрвате. Немати ризницу свог постајања у самом језгру наше духовности је бити без очњега вида. Без Превлаке не постоји Пречиста Крајинска (за коју се погрешно матра да је из 10-11 вијека, о чему најрјечитије говоре археолошка свједочанства), манастири на скадарском језеру и на крају цетињски манастир. Не дати православном живљу који је ту добио своју „Иловичку крмчију“ древно законоправило ризницу, или имати приговоре на то је у најмању руку безобразлук и ширење онога што ових дана можемо да посвједочимо кроз ниподаштање српског живља у Крајни и прослављање онога о чему би свак нормалан ћутао“, истакао је између осталог мр Младен Загарчанин.