Учествовао сам на више јавних расправа у разним приликама, али о подацима које сам ја пружао, или о њиховим ефектима, нисам нашао никаквог одјека или трага. Значи да их организатори нису уважили, или нису ни погледали, па сам се колебао да ли да и даље узалуд губим вријеме. Ипак се, јављам писмено да остане трага али као појединац јер не припадам ни једној политичкој или интересној гупацији. Моја гле-дишта нису само моја јер са активистима три НВО дијелим мишљења. То су: локална Михољски збор нажалост игнорисана и остала мало познате прошлости и значаја; затим регионална Матица Боке, коју није лако игнорисати и глобална Борачка организација нажалост, располућена на, за Бокеље важнију југословенске оријентацију и другу антифашиста иако фашиста одавно нема, за власт важнију као још једна њена полуга због чега и постоји, по систему „подијели па владај!“
Обзиром на тему о мору додирно са Морским добром, Бокељима је важније каква ће бити судбина Боке. Већ од формирања ЈП МД изража-вани су захтјеви за израду прецизних гео-карата да свак види што све обухвата да не буде до 5 и више км. од обале са пољима, селима, гробљима, црквама, манастирима и аеродромом са читавом дужином писте и заштитних појасева. Изражаване су тежње и предлози о децен-трализацији ЈП МД по приморским општинама, што није могло проћи у приваној држави у којој се све централизује у врх власти, нарочито новчани токови. Могло је проћи нешто друго. скупи пропагандни про-спект ЈП МД: „ОБАЛА ЦРНЕ ГОРЕ“. То нас доводи до још једног јавног противљења мијењању бокељских топонима и старих назива јер је то кривотворење историје и истине. Далеко је од истине па се мора и јавно рећи! Као што није истина ни често понављано да је „Crnogorska obala“ или. Crnogorsko primorje. Историјска истина је: „Обале Боке“. Тачније: „Бококоторски залив“. Фалсификовање изворних назива почело је црногорчењем, па монтенегрисањем свега и свачега у Боки, до назива читавог Бококоторског залива. Није требало дуго чекати да „obala Crne Gоre“ прерасте у „истинско“ VERO MONTENEGRO па главна лука у PORTO MONTENEGRO. Није то рађено ни вјековима раније када су највеће свјетске силе држале под окупацијом или анексијим Боку. У свим ратним документима из НОР-а стоји: „Црна Гора и Бока“ или по абецеди „Бока и Црна Гора“ као двије равноправне покрајине.
Када је ријеч о мору и залеђу важније је истаћи да Бококоторско подручје не чине само заливи и мали број старих градова него и велики број села са пространствима на којима тек настају нови градови. За већину Бокеља није прихватљиво да Бока постане база било ког војног пакта, па тако и потенцијална мета за застрашујуће терористичке напа-де, а да нико не зна из ког правца могу изненадити. Свакако из злог правца! Бокеље не радује да им „милосрдни анђели“ затиру традицију чојства и јунаштва, части и дичења, здраве обичаје и домаћи СХ језик. А каква би „доброчинства“ донијели? Ваљда оно што већ раде; дроге, проституцију, изопачене параде поноса, са вјештачким брцима испод носа, истополне бракове да потомство не могу имати. Доносе им бијелу кугу или нове генерације морално, духовно, биолошко и физички затро-вано, дегенерисане озрачењима; Да буду модерни и домаћи језик замјењују увозним именима обала и приморских градова: PORTO NOVI, PORTO MONTENEGRO, ORASCOM, DEVELOPMENT EMERALD BAY MONТEНЕGRO, LUSTICA ВAY MONTENEGRO. DISCOVER MONTENE-GRO, QATARI DIAR MONTENEGRO, CABLE CAR MONTENEGRO итд. Осим прва два „porta“ (луке) и жичаре, сва остала имена односе се на подручје Луштичког полуострва = Михољска метохија, света црквена земља, првобитна имовина Михољске превлаке, чије је границе одре-дио Свети Сава 1219. г. када је успоставио прву епископију Зете и Јадранског приморја. Становништву (Михољском збору) дао на чување и коришћење, осим Луштичког полуострва и око њега мала али важна острва: Архангелски архипелаг у Заливу и Кружно острво (Мамулу) на улазу у Залив. То нас доводи до мучних имовинско-правних односа.
Границе Светосавског војводства (DVCATO di Santo SAВA – баш тако пи-ше) најкоректније показује гео-карта, која није дјело незналица него чувених свјетских мајстора: географа Catelli da Viole и гравера An-tonia Barbera (у Риму 1689.) која се или крије у Которском архиву.
По врхунском историчару проф. др Ивану Божићу: „Светомихољска метохија, стални предмет отимања између околних господара и котор-ске општине, прелазила је више пута из једних руку у друге и често страдала, тако да су услови за њено одржање и цвјетање били крајње неповољни… честе промјене власти праћене борбама, пустошењем земље, јавним вјешањем тобожњих ‘ќриваца’ и бјежањем становни-штва, нису нимало погодовале цвјетању манастира…“ (Из Анала Фило-софског факултета бр. 7. Београд, 1967.) Тако је у метохији свака стопа више пута натопљена крвљу, како становништва, тако и Превлачких свештеномученика. Тамо је земља претежно црвена иловача па народ вјерује да је то од натопљене крви мученика. Зато је, за разлику од Михољске Превлаке, Михољског збора, Михољког љета и других појмо-ва са михољским атрибутом, једино метохија са атрибутом „Светомихо-љска“.
(Детаљније у научном зборнику UNUS MUNDUS бр. 32. стр. 86-142. Ниш, 2009.) Тек толико да се зна да ту крваву земљу није лако отимати без посљедица да би од ње стварали капитал за богаћење појединаца криминалаца, „Ко у о то дирне, тај мора да гине!“ – ријечи су ратног пје-сника мученика Мирка Костића из његове пјесме „ПОРУКА ДУШМАНУ“ (у збирци ВАЛОВИ ЛУТАЊА, стр. 56. Тиват, 1990.) која је коштала жи-вота њега и његове сапатнике јавним вјешањем уз стравична мучења.
(Детаљније В.К. у свесци Матице Боке КОМУНИСТИЧКО НАЦИС-ТИЧКИ ЗЛОЧИНИ (објављена за дан Св. Арх. Михаила, Тиват, 2015.)
Питамо се: ко и са чијом дозволом тихо запосједа Луштицу према отвореном мору – од залива Траште закључно са тврђавама на улазу у Боку? Иако је то, наводно „за цивилне потребе“, кад је територија запосједнута лако је претворити у војну да штити евентуалну базу у Боки о чему се одавно шушкало. У данашње вријеме, када врховна власт ЦГ тражи начине како да одузме и црквену имовину, па преведе у државну, затим у приватну, као и манастир са црквом Светих Архангела на Михољској превлаци како би и даље остала у рушевинама измјеша-ним са гробовима Превлачких свештеномученика, мора се знати чија је то имовина од искона била. Приходи од тога не би смјели заобићи обнову Превлачке светиње као што је до сада вјековима трајало, како од локалне тако и од државне управе. То ни Бог не би вјечито опра-штао! Они који о томе одлучују не знају се или крију да је Превлачка митрополија била претеча и исходиште и државности и духовности раније теократкске и све до данашње Црне Горе.
Сада је актуелно да ту уврсте и једини преостали дјелић Михољске метохије – „Кружно острво“ које су прије укидања двије општине на Лу-штици, користили Луштичани и Кртољани (Михољски збор) као заједни-чку комуницу и одмориште морепловаца и рибара, тешко приступачно царинским и санитарним службама.
Ријеч је о луштичком Кружном острву па је прилика је да се откло-не случајне заблуде (вјероватније намјерне) о имену острва. Брисање историјских топонима и замјењивање новим без икаквог смисла, као „Ластавица“, што је опет фалсификовање и назива и историје. Тога је у Боки много, нарочито у подручју Светомихољске метохије. У више при-лика је реаговано против тога, али надлежне не боли брига да се са тим прекине и фалсификати отклоне.
Најстарији и прави назив (значи историјски) је „Кружно острво“ што има логике, насупрот „Ластавици“. Да је бар „Галеб“, „Шкољ“ „Шкољка“, „Хоботница“ или било шта друго што има везе са морем. Ластавицу за име острва могле су измислити само неуке особе које су бркале сличне ријечи: „rondoni“ (кружно) и „rondine“ (ласта). Доказ за то може се наћи у многим језицима латинског коријена. Рјеђе у ћирилици па су скенира-не три реченице из једног извора: „Повјерљиво. Црногорска врховна команда. УТВРЂЕЊА У БОКИ КОТОРСКОЈ.“ (Цетиње, 1914. стр. 7, 29. и 33.) Скениране три реченице приложене су на посљедњој (4.) страни.
Луштица није била од старина ни херцегновска, ни црногорска, ни државна, али ни војна да би се лако превела у државну. Тако је било и послије Немањића када је Луштица имала своје двије општине Луштицу и Кртоле док те општине нису укинули. Ко? Нису их укинули ни Млечани за четири вијека владавине у Боки, ни Аустријанци за још један вијек, ни низ краћих владавина: Наполеонових Француза, Мусолинијевих фа-шиста, Хитлерових нациста, па ни Краљевине Југославије, ни СФРЈ Учинили су то поратни комунисти да развласте старосједиоце којекак-вим, тешко их је и набројати: малверзацијама, експропријацијама, наци-онализацијама, узурпацијама, конфискацијама, корупцијама, сумњивим приватизцијма и ко зна каквим још ЦИЈА-ма. За те сврхе је створено и „Морско добро“, али и друга добра, (шумска, ријечна, рудна итд.) али не често помињана да би се о њима што мање сазнало Тако су коришћене и друге комунице: шуме, пашњаци, рибњаци, солила, плаже и читава морска обала прије стварања „морског добра“. А шта је са тако остваре-ним капиталом који се још умножава? Што је са разним провизијама при продајама, препродајама, мешетарењима и подмићивањима, што нико и не истражује, а обрћу се милиони. Томе трага нема, бар да шира јав-ност зна. Није потребно бити мудрац да би му постало јасно зашто је тако рађено, на чију штету и за чије личне или политичке интересе. Кад-тад, и то ће изаћи на тапет да се поштено анализира и разјасни, као и многа друга злодјела ближе прошлости. Вријеме је да се појаве неке поштеније и образованије генерације, како оних на власти тако и њихо-вих гласача.
Ово су били само одломци из, засад, необјављене моје књиге са истом тематиком. Неко може замјерити оштрини текста, али то неће урадити ојађени или оштећени народ коме је доста слушати и гледати што се све ради па му је преблаго и овако речено. Ко је озлојеђен не може да каже блаже осим ако лаже.
Слиједе најављене скениране три реченице. Боља техника би их могла
изоштрити или наћи у оригиналу наведеном на претходној страни.
Васко КОСТИЋ