Бока је историјска, географска, економска, мултиетична и мултикултурална регија, која је до априла 1945. године била ван граница Црне Горе. Бока је једна од најстаријих региона Европе. Још у доба окупације од стране Млечана и Аустроугарске имала је доста значајну аутономију, свој идентитет и високо развијену мултиетичност и мултикултуралност.
У Боки су се сажимале, стицале разне европске културе кроз окупационе власти и дјеловање њихових војски. Ипак на Боку су најзначајнији утицај остварили: поморство, трговина и значајне миграције становништва. Бока је кроз своју историју стицала своје специфичности и као таква не припада само Црној Гори већ широј заједници на просторима бивше Југославије и шире. То су све разлози по којима Бокељи желе да се Боки врати или да статус посебне регије. Тиме би Црна Гора направила значајан искорак ка децентрализацији изузетно централистичког система и значајан допринос ка демократизацији унутар Црне Горе и шире. Бока је била а тако ће и убудуће бити примјер доброг вишевјековног и вишенационалног суживота људи разних религија и нација. На Бокеље су посебан утицај остварили окупационе власти и француска револуција, Први српски устанак 1804. године и каснији ослободилачки ратови. Наполеонови ратови и ликвидација Млетачке републике која је суверено владала Боком преко 350 година остварило је највећа историска кретања и промјене у животу народа Боке. Падом Млетачке републике у веома кратком периоду до Бечког конгреса 1814/15 г. Бока је промјенила 5 окупационих политичких управа. Кампоформиским миром 1797. године Бока је додијељена Аустрији и то је прва окупација Боке од Аустрије. Послије пораза Наполеона и протјеривања Француза из Боке, указала се прилика да се двије тадашње покрајине Бока и Црна Гора уједине на основу претходно одржаних скупштина и образују заједничку владу од 9 Бокеља и 9 Црногораца и прогласе уједињење Боке и Црне Горе 29. 10. 1813. године. На челу владе или Централне комисије (како се звала) био је Петар I Петровић Његош, док је Покрајински савјет имао 30 Бокеља и 9 представника Црне Горе.Цетињски Владика био је духовни старјешина свих православних Бокеља за читаво вријеме Млетачке и Турске управе. Он је рукополагао бокељске свјештенике и калуђере и вршио је духовну јурисдикцију у Боки. Због великог утицаја цетињских владика на духовни и културни живот Бокеља, Аустрија је 1820 године укинула његову духовну власт у Боки и пренјела духовну јурисдикцију на православно- далматинског Епископа са сједиштем у Задру. Међутим народ, бокељски свјештеници и калуђери и даље су признавали и ослањали се на Цетињске Митрополите Петра I и Петра II.
Историјска 1848.година врло је значајна за Бокеље јер се поново пред њих поставља питање са ким ће се ујединити и ићи у будуће заједништво. На захтјев Бана Јелачића, односно Хрватско-Славонског сабора 1848. године Бокељи су на Народној скупштини одржаној 1. јуна 1848.године у Прчњу уз учешће бираних представника свих бокељских општина од Херцег-Новог до Паштровића једногласно усвојили одговор Хрватско-Славонском сабору у Загребу у којем се одбацује предлог за прикључење Боке Хрваско-Славонско-Далматинској троједној краљевини и у одговору се дословно каже:“
Најпрва и најсветија дужност та је, јавити пред свијетом да ми Далматинци нијесмо но Бокези“. Бокељи су тада нагласили да подржавају Славено-српско уједињење тј, уједињење југословенских земаља без спољних или туђих утицаја. Бокељи су познатим Првим и Другим бокељским устанцима довели окупатора до очаја 1869 и 1881/82. године. Устаници су након побједа и великих Аустроугарских губитака изнудили мир, амнестирани су и ослобођени сви устаници уз испуњење права на ношење оружја, права на неподлијегање војној обавези, школовање и обнову порушених кућа.
До ових устанака 1869, 1881/82 становници Боке са својим сусједима из Црне Горе и Херцеговине живјели су слободно без икаквих контрола прелазака границе као да она није ни постојала. Неометано су се међусобно посјећивали, склапали бракове и кумства, одлазили на славе и друге народне свечаности. Док послије тих устанака Аустријске војне власти су прецизирале границе и ангажовале јаке жандармеријске патроле и држали границу под контролом. Привредне и трговачке активности Боке са Црном Гором биле су развијене преко Котора, Рисна и Будве и у њима су били познати стални „пазарни дани“ а црногорци су у овим градовима користили између осталог и радионице за оправку и продају оружја. Бокељи су активно учествовали у ослободилачким ратовима Србије: Првом српском устанку, Балканским ратовима. У Првом свјетском рату заједно са српском војском око 500 Бокеља прешло је Албанију борћи се на Солунском фронту и даље у коначном ослобођењу земље и у ослобођењу Боке од 6-9 новембра 1918. године.
Народ Боке је одушевљено дочекао ослободиоце Боке и у свим већим мјестима Боке на својим Народним скупштинама плебисцитарно се опредијелио за уједињење са Србијом у ширу заједницу југословенских народа. Бока је као равноправни субјект са Црном Гором учествовала у борби против окупатора и фашизма у НОР-у и дала значајан допринос у ослобађању земље од окупатора. Бока је као таква уважена и са Црном Гором оснвала ЗАВНО Црне Горе и Боке 15.11. 1943. године. Том приликом донет је историски докуменат којег су усвојили сви вјећници. „ПРОГЛАС ДЕЛЕГАТА ПРВОГ ЗАСЈЕДАЊА ЗАВНО ЦРНЕ ГОРЕ И БОКЕ.“ У Прогласу, обратили су се народу Црне Горе и Боке као равноправним субјектима Боке и Црне Горе за ослобођење земље. Бокељи су током Народно ослободилачког рата 1941-45.г. као и приликом ослобађања 1918.г. године за циљ имали заједничку државу југословенских народа.
Бокељи а и други народи треба да знају да је Бока до 8.априла 1945.године била ван састава Црне Горе.Тада је на сједници Пленума НОО Среза Боке одржаног у Котору уједињена са Црном Гором под ауторитетом комунистичке партије и Блажа Јовановића под тачком „разно“ у касним предпоноћним часовима, без икакве демократске процедуре и било на који начин исказане воље Бокеља. Тада није усвојено мишљење многих чланова средског одбора да се ово питање одложи и да се о томе одлучује по свршетку рата и да се на демократски начин изјасни народ. Ипак такву одлуку је народ прогутао јер је у коначном имао јединство са Србијом и другим југословенским народима.
Из овог кратког историјског пријесека види се да је Бока Которска у границама општина Будва, Котор, Тиват и Херцег-Нови вишевјековна географска, историјска, културолошка и економска развојна цјелина. Да има своје посебности које се огледају у језику, обичајима, култури и традицији, поморству, туризму, риболову, маслинарству и традиционалним везама са свијетом. Бока је одгајила многе вриједности, али највећа њена вриједност су њени становници који су увјек знали да живе заједно са свим особеностима који су им били заједнички а и различити.
Све набројане историјске чињенице и специфичности живота у Боки довели су до формирања НВО“Удружења грађана и поштовалаца Боке и Будве-БОКА“. Оснивачка скупштина одржана је 15.11.1999. године у Котору. Оснивачи били су: Сеферовић Светозар, Телебак Мирослав из Херцег-Новог, Богдановић Никола, Стијеповић Лука из Котора, Перовић Шпиро,Смарџић П. Љубо из Тивта и Станишић Владимир из Будве. Основни циљеви и дјелатност удружеља су окупљање што већег броја чланова –поштовалаца Боке и Будве, његовање историјскихи и културних вриједности Боке, очување СРЈ равноправне заједнице Црне Горе и Србије, традиционалних и хуманих вриједности и врлина Бокеља, Удружење је заступао и представљао предсједник Телебак Мирослав из Херцег-Новог. Удружење је регистровано код Министарства правде Владе РЦГ 19.1.2000.године под бројем 02-5627/99 .
Након широких консултација и припреме Скупштине која је одржана 4.новембра 2001.године у Тивту уз присуство преко 500 Бокеља донете су одлуке да се ово удружење преименује у удружење Матица Боке. Име Матица Боке у припреми скупштине и на самој скупштини предложио је Зоран Шабановић који је дао велики допринос раду органа Матице Боке. На скупштини је усвојен Проглас југословенској јавности гдје овом приликом између осталих наводимо слиједеће елементе Прогласа: „ Данас на овој Скупштини ми Бокељи, чланови удружења „Матица Боке“ смо се окупили око велике заједничке бриге како да сачувамо СРЈ- заједничку државу Србије и Црне Горе. Заједничка држава је угрожена од актуелне власти у Црној Гори. Осуђујемо сепаратистички пројекат разбијања СРЈ и сматрамо га непримјереним европским и свјетским токовима и штетним и по Црну Гору и Србију.
Политичка ситуација је пуна негативног набоја, направљене су велике подјеле. Црној Гори се препушта да сама ријеши питање заједничке државе. Без изграђених демократских институција и амбијента плашимо се дуготрајне нестабилности. Желимо да афирмишемо све вриједности из богатог живота Боке, из њених посебности и да на тим вриједностима градимо нашу будућност. Желимо да видимо Боку као регију која ће бити интегративни фактор који ће вући напријед на добробит и Црне Горе и заједничке државе. Да афирмишемо слиједеће вриједности: да останемо што јесмо, да поштујемо себе и друге, да будемо цијењени и поштовани, да се са свијетом интегришемо преко нашег и свијетског вриједног и позитивног, да наша знања и свијетска искуства усмјеримо у добробит живљења, да радимо и од рада да живимо у уређеној и законитој држави, да се слободно запошљавамо, студирамо, лијечимо, путујемо, производимо и продајемо, посјећујемо и спортски такмичимо, да срећније и веселије живимо, да све ове вриједности не зависе од тога која странка и који појединац ће бити на власти, Тражимо од цјелокупне југословенске јавности да снагом аргумената утиче на црногорску власт да одустане од свог сепаратистичког пројекта, да прихвати савремену и ефикасну заједничку државу на добробит свих.“
На тој Скупштини усвојен је Статут удружења Матица Боке. За предсједника скупштине изабран је Проф.др. Драго Шеровић а за предсједника Управног одбора Милан Сијерковић из Херцег-Новог. Др. Мирослав Лукетић и Мирослав Ивановић из Будве, Драган Ђурчић и Борислав Вукшић из Котора, др. Илија Павловић и Шпиро Перовић из Тивта и Мирослав Телебак и Петар Лепетић из Херцег-Новог изабрани су за чланове Управног одбора. За Скупштину Матице Боке изабрано је по 10 представника из сваке од четири бокељске општине. У раду Скупштине о правцима дјеловања и задацима Матице Боке говорили су др. Драго Шеровић, Шпиро Перовић, Васко Костић, др. Иво Дулетић, Војо Бринић, Никола Мештровић, Бранко Мачић, Ђорђије Прибиловић, Пеко Лијешевић, др. Мирослав Лукетић и Недјељко Зорић у име организације Бокеља у Београду. Детаљан извјештај о раду Удружеља поштовалаца Боке и Будве- БОКА које је преименовано у Матица Боке поднио је предсједник Мирослав Телебак.
На овој Скупштини као и на наредним скупштинама дефинисани су и општепихваћени програмски циљеви и статутарне одлуке гдје је наглашено :
Стицањем независности Црне Горе, Матица Боке скреће пажњу на неријешено српско национално питање и на присутну тиху и перманентну асимилацију Срба у националне Црногорце. Због тога скрећемо пажњу на два задња пописа становништва. Према попису из 2003.године у Боки живи 87.538 становника од којих су 41,52 % Срби, 36, 67 % Црногорци, 6, 41% Хрвати. 0,88% Муслимани, 0,46% Албанци, 0,30% Роми 0,18% Бошњаци, 0,70 % Југословени, 8,24% неопредјељени. Према том попису 72% становника Боке говори српским језиком. У важећем Уставу је био дефинисан као службени језик, Српски језик ијекавског изговора. Новим Уставом службени језик у Црној Гори је црногорски док је српски језик сврстан у језике у службеној употреби. У Црној Гори је српским језиком говорило 63% грађана Црне Горе. Доношењем новог Устава и увођењем црногорског језика језичкој дискриминацији је изложено 72 % становника Боке што је неприхватљиво за све националне заједнице које српски језик прихватају као свој матерњи језик. По попису становништва из 2011.године у Боки живи 86.714 становника. Карактеристично за Боку је да је у поређењу са пописом из 2003. године број Срба за 3,09% смањен а српски језик иако и даље доминантан за 23,10% је мањи у односу на попис из 2003.г. То је резултат укупних политичких односа и притисака на Србе и њихове националне и језичке интересе и опредјељења. Чињеница је да црногорска власт јавно чини све да Србе у Црној Гори асимилира и преведе у националне црногорце.
У вјерском опредјељењу на овом простору доминантно живе православци, католици и муслимани. На сцени је негативан однос према Српској Православној Цркви у Црној Гори и скоро је идентичан као према српском народу у Црној Гори. Бокељи који су у континуитету православци припадају историјски Српској Православној Цркви и не прихватају увођење државне цркве у Боки као прелазног рјешења у црногорску цркву. Нажалост пракса која је на сцени у Црној Гори држи нас у сталној неизвјесности и напетости и ту праксу Бокељи у цјелини одбацују.
Разумљиво да је ова средина осјетљива на ускраћивање вјерских и националних права. То су знале све државе које су владале Боком (Млетачка република, Аустроугарска, Француска, Италија, Њемачка) и оне су поштовале вјерска и национална осјећања Бокеља и имале су врло рафиниран осјећај и толеранцију за изјашњавање људских и грађанских права.
Бока Которска је била најразвијенији дио Црне Горе и мјерено економским параметрима припадала је самом врху бивше СФРЈ. Главне привредне гране су биле поморство и туризам са доста развијеном привредом као што су машинска, хемијска, производња грађевинских материјала, предузећа за грађевинарство, бродоградњу и ремонт и пољпривредна добра. Велики објекти здравственог туризма као што су институт Игало и Врмац биле су добро познате и ван граница Црне Горе.
Данас бокешко поморство практично и не постоји, а други набројани економски ресурси су уништени или су на кољенима. Спроведена је пљачкашка приватизација која не одговара запосленим бившим радницима, локалним заједницама, ни самој држави. Боки припада скоро 80% морске обале у Црној Гори. Супротно томе бокешке општине којима је море основни развојни ресурс немају никакве надлежности у управљању и газдовању овим најважнијим економским потенцијалом. Овим реурсом управља такозвано “морско добро“ у интересу једне партијске групације а на штету Бокеља и читаве Црне Горе.
Неприхватљиво је девастирање простора у свим приморским општинама посебно у зони морског добра. Иза овог стоје моћници из врха формалне и неформалне власти. Матица Боке инсистира и упозорава на штетне последице око разграничења између Хрватске и Црне Горе у зони Рт оштро- Превлака и подсјећа на своју Декларацију коју је усвојила Скупштина општине Херцег-Нови. О овом проблему Матица је имала широке консултације према свим државним органима и институцијама које могу да утичу на рјешавање овог питања Црне Горе и СРЈ. Упозоравамо на тајност преговора и рјешавање овог проблема са Хрватском што може негативно резултирати по Црну Гору.
Значајна активност и резултат рада Матице је и отварање Конзулата Републике Србије за Боку у Херцег Новом. Матица мора бити организационо способна да буде мјесто окупљања, мјесто размјене мишљења а не сукоба и подјела.
Матица захтјева од институција Владе Црне Горе да да тежиште на економском развоју и напретку, изградње демократских институција и успостављање европских стандарда а не да нам се намећу и оживљавају дубоке подјеле, незапосленост, сиромаштво, корупција, непотизам и пословни неморал, политичка искључивост, одбацивање неистомишљеника, пријетње и подстицање страха од стране моћних појединаца и њихове спреге са вршиоцима власти. Матица инсистира на нормалној смењивости власти и демократизацији, децентрализацији свих државних институција и субјеката. Матица ће поново покренути питање доношење закона о Матици Боке који би имао за циљ финансирање редовних годишњих програмских активности и административних потреба
Новембар 2012.године
Мирослав Телебак
Члан Управног одбора