Ниво цивилизације једног народа или простора зависи од богатства и садржаја његове културе и духовности. Носиоци духовности најчешће су даровити појединци, као што је то био и Михајло Пупин Идворски (1854-1935). Животни пут познатог научника Михајла Пупина, члана Колумбија Униврезитета у Њујорку, члана Америчке академије наука и члана Краљевске академије наука Србије, касније Југославије, проналазача 34 пантентирана изума, био је тема академије „Михајло Идворски Пупин – пут ка свјетлости” који је приредила Матица Боке. У препуној дворани „Парк” послије поздравне ријечи Жељка Комненовића, предсједника Матице Боке. „Ријеч је о вликом човјеку, великом научнику и вјернику, власнику 34 патента, добротвору, оснивачу Насе, добитнику Пулицерове награде, човјеку који је досегао Олимп науке али и Олимп родољубља, патриотизма и духовности”, рекао је Комненовић.
О научнику и добротвору који је објединио патриотизам и духовност, чијим се научним достигнућима дивио свијет, који се неправедно заборавља, говорила је Александра Нинковић Ташић, члан Образовно- истраживачког центра „Михајло Пупин” из Београда. Пупин је, поред тога што је оснивач чувене НАСА-е, лауреат Пулицерове награде, био и остао син свог родног Баната и Србије. Позната је његова хуманитарна помоћ свом српском народу током Првог свјетског рата, са обавезом да једна трећина прилога иде за Црну Гору. Како истиче, Пупин, великан чије је дјело један од стубова наше националне културе и науке, она је пружила низ за ширу јавност нових информација о његовом животу јавном и научном раду у Америци. Посебно се осврнула на његову помоћ Србији и Црној Гори у Првом свјетском рату.
– И овог пута сјетимо се његових прогласа које је завршавао ријечима „Живјела, Србија, живјела Црна Гора, живјело Српство”. Давао је читав живот, основао три фондације а једна носи и име његове мајке „Фонд мајке Олимпије“ који је био намијењен за описмењавање неписмених, каква је била и његова мајка, а како би помога свом народу у тешким тренуцима послије Првог свјетског рата. У Америчкој академији Пупин устаје и шири руке са питањем да ли је могуће да овдје нико не види велики допринос Николе Тесле – рекла је Нинковић Ташић. Уз још низ података и филм о Пупину научнуик је представљен у једном новом за већину непознатом свјетлу – човјека који је још за живота припадао вјечности оставши у њој заувијек.
О предрасуди да се наука и религија искључују говорио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске Бословије, који истиче да је овај „рат” измишљен, а да то најбоље потврђује живот Михајла Пупина и све оно што је урадио и рекао.
Проф. др Драго Шеровић обраћајући се Новљанима говорио је такође о вези технике и вјере. Подсјетио је да је ово година када се обиљежава 150 година од рођења Николе Тесле, а споменуо је и Новљанина Јова Мандића који је у Америци говорио о животу и раду Николе Тесле.
– Никола Тесла је био ван свог времена па и овог нашег, данашњег времена. Тесла је ванвремени, а Михајло Пупин човјек за сва времена и сви знамо, ако је Никола Тесла разговарао са Богом ,Пупин је носио Бога у себи, и то је добио од своје мајке Олимпије – рекао је Шеровић.
У програму је учествовало и Српско пјевачко друштво „Јединство” чији је Михаило Пупин био почасни члан, а међу бројним званицама били су и генерални конзул Слободан Бајић и конзул Зоран Дојчиновић из Конзулата Србије у Херцег Новом, који су Матици Боке помогли реализацију овог пројекта у Котору и Херцег Новом.
На академији је приказан анимирано документани филм „Михајло Идворски Пупин –Пут ка светлости“.