Радановићи -У грбаљском селу селу Пелиново у Радановићима јуче је отворен реновирани камени млин Маслинарско – уљарске задруге ”Пелиново”.
У децембру мјесецу 2011. године, стари камени млин у веома лошем стању, чак опасном по сигурност корисника, реновиран је највећим дијелом средствима ЕУ фондова.
Захваљујући материјалној подршци општина Котор и Тиват, као и сарадњи са Маслинарским друштвом ”Бока”, једним од партнера у пројекту прекограничне сарадње са Хрватском ,, Традиционално маслинарство као један од видова олео туристичке понуде двије земље” , као и техничкој подршци СНВ организације, хигијенско – технички услови и сигурност рада у млину подигнути су на виши ниво.
Најстарији члан Маслинарско уљарске задруге „Пелиново“, Гојко Зец који је уз Рајка Станојевића најзаслужнији за отварање млина захвалио се свима који су допринијели реализацији ове идеје значајне за сељане Пелинова и маслинаре из других крајева Боке који мељу маслину на традиционалан начин. „Млин постоји на овом мјесту од 1882. године, још у старом аустро угарском катастру од тада се води као „уљани млин“. Ту су се маслине прерађивале на стари, традиционални начин. 1925. године је дошла „челична вида“ како су је звали наши стари, да би 1958. године било изграђено ово данашње постројење. Ово је најстарији млин у Боки који у континуитету ради преко 130 година. Има и старијих од овога, али не раде јер су маслине седамдесетих година престале да рађају. Доста је млинова запуштено и напуштено. Ми смо радили нон стоп, некад је било двије, а некад пет тона маслина“, каже најстари члан МУ „Пелиново“ истичући да је рекорд постављен 1958. година када је отворено ново постројење. Тада је измљевено чак 132 тоне маслина.
Гојко Зец истиче за „Дан“ да је некада свако грбаљско село имало старински млин, а дана млин у Пелинову опслужује маслинаре од Куфина до Деблог бријега. „Мељемо на стари, традиционалан начин. Појавили су се нови млинови, али ми смо и даље задржали ово старо. Власници маслиновог плода могу да бирају, хоће ли на овај или на модернији начин“, каже Зец. Прва задруга у Пелинову основана је 1935. године као Српска земљорадничка и кредитна задруга. Зец каже да су задругари својим средствима купили тада и казан за печење ракије који су купили од извјесног Благојевића на сарајевској Баш чаршији за тадашњих 4.000 динара, за што су се могла купити тада четири вола. Они истиче да су ову зграду увијек сељани звали „задруга“ и сада имају намјеру да подигну и други спрат гдје би се маслинари окупљали и приређивати презентације. „Савјетовање о маслинама се организује у Тивту. Ја поздрављам Тиват, али су маслине у Грбљу, Паштровићима и осталим крајевима“, каже наш саговорник који истиче да су маслињаци у Грбљу углавном запуштени. „Вјерујем да ће љетос половина рода пропасти. Нека се моји Грбљани не наљуте, јер неће имати ко да маслине скупи“, истиче Зец.
Отварању млина присутвовало је неколико десетина званица међу којима су били и предсједник скупштине општине Котор, Никола Букилица и савјетник предсједнице општине Котор, Марије Ћатовић, Иво Магуд. Магуд који је и вршилац дужности директора Дирекције за уређење и изградњу Котора је истакао да је локална управа подржала пројекат са 4.000 еура, а намјера је да подрже обнављање и осталих камених млинова на подручју општине. „Општина је помогла у складу са финансијским могућностима препознајући интерес наших грађана у овом постројењу. У стратешком плану за период 2013-2012 у поглављу „Развој пољопривреде предвидјели ставку „суфинансирање у реконструкцији старих млинова за производњу маслиновог уља на подручју Котора“. Општина ће и буџетским позцијама опредијелити средства за подстицај развоју пољопривреде као стратешкој привредног грани“, истакао је Магуд.
Директор Маслинарско уљарске задруге Пелново Јован Павлежа каже да у најстаријем млину у Боки који без престанка меље маслине преко 130 година радо долазе маслинари од Буљарице до Дебелог бријега. „Ранијих година су нам доносили маслине из Улциња. Један од наших муштерија је био и Енвер Курти кога овог приликом поздрављам“, каже директор задруге „Пелиново“ истичући да бројни маслинари радо користе њихове услуге јер цијене методу хладног цијеђења уља и то што донесу маслине и присуствују њиховој преради.„Данашњу задругу основало је 1956. године 12 породица, задругара који су купили млин од уљаре „Приморке“ која је била у Пржну. До тада је био стари млин на дрвену или жељезну виду. Од тада сваке годиен када роде маслине, ради и млин. Дневно прерадило од 800 до 1.000 килограма маслине“, каже Павлежа додајући да је ове године маслина изванредно родила.
Гостољубиви домаћини за госте су приредили праву гозбу домаће хране од домаћег сира и пршута, тучених маслина, усољене рибе, до патишпања. Директор задруге Јован Павлежа са сарадницима окупљенима је представио прераду маслина. Од мељаве под старим каменим точковима млина капацитета 220 килограма, купљења „пиријом“ до цијеђења у посебној преси.