Без сјећања на претке човјек постаје дрво без коријена, знања, мудрости, богопознања и истинског смисла живота, рекао је у бесједи митрополит црногорско-приморски Амфилохије након свете архијерејске литургије у манастиру Подластва у Грбљу гдје је одржан помен и освештање спомен обиљежја погинулим и преминулим грбаљским добровољцима. „Ове године сјећамо се и памтимо стогодишњицу Балканског рата, памтимо доборовољце и витезове који су живот свој жртвовали за вјеру и отачаство. Међу њима је немали број и оних који су одавде из крајева приморских из Боке Которске, Паштровића, Мајина, Грбља… Оних који су добровољно, у то вријеме када је овај крај припадао Аустроугарској, напуштајући војску окупатора ишли да учествују у ослобођењу нашег народа.Многи од њих оставивиши и кости на бојиштима до Брегалнице, Куманова, Скадра и других мјеста обдаривши наш народ слободом“, казао је митрополит Амфилохије.
Он је казао и да је Црна Гора, она која је била ослобођена у вријеме краља и господара Николе И Петорвића, увећана двије трећине у односу на вријеме прије Балканског рата. „И данашња сјеверна Црна Гора са ове стране Таре присаједињена је тада као и велике светиње Краљевини Црној Гори. Благодарећи подвигу тих витезова и Пећка патријаршија средиште и огњиште свеукупне наше духовности, наше вјере и одредиште наших отаца и праотаца светих архиепископа пећких на челу са Арсенијем архиепископом и просветитљем српским чије се мошти чувају у Црној Гори. Лавра дечанска ослобођена је све до Ђаковице са ове стране , а са друге стране на челу са краљем Петром И Карађорђевићем ослобођено је Косово и Стара Србија све до Куманова. И не само што су они ослобђени, него је блаогодарећи жртви тих витезиова у то вријеме 1912. и 1913. одолобођен Скадар и простор Драча и Валоне све до Тиране, тако да је било могуће моћницима европским да 1912. прогласе независну Албанију утемељену на крви тих витезова и ослободилаца од отоманског вјековног ропства. Црква не заборавља и оне који су прије сто година у балканским, а послије и у Првом свјетском рату, уградили себе у нашу слободу и у будућност нашег народа. Велико је то знамење“, казао је митрополит Амфилохије истакавши значај активности Удружења добровољаца 1912.- 1918. које је у Котору припремило академију, “а помен и парастос у древној старохришћанској и немањићкој лаври у Грбљу за оне витезове који су жртвовали свој живот за вјеру и отачаство”.
Предсједник београдског Удружења ратних доброволајца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Миодраг Голубовић, рекао је да је са подручја Грбља око 400 добровољаца учествовало у јединицама које су кренуле у ослобађања простора гдје је живио српски народ. „Удружење има 4.000 чланова на простору Републике Српске, Црне Горе и Србије. У преко 60 насеља има овакве организације“, казао је Голубовић. Удружење издваја значајна средства и за континуирано издавање публикација. До сада има преко 50 издатих књига, а Добровољачки гласник излази два пута годишње. У име Грбљана који су прилозима помогли подизање спомен обиљежја добровољцима у ратовима од 1912. до 1912. године, присутнима се обратио Саво Гривић. „Сабрани пред овом древном светињом окупили смо се да одамо дужно поштовање нашим дичним прецима. Њих је кријепила духовна и морална снага, нијесу жалили свјетске метрополе и рудокопе да стигну у ред да са својом браћом бране своју вјеру и отаџбину. Част и слобода им је била највећа светиња. Наша је света дужност да не оставимо забораву наше претке који су стуопили у ослободилачке ратове“, казао је између осталог Гривић и на благослову се захвалио митрополиту Амфилохију.
Удружење добровољаца 1912.-1918. њихових потомака и поштовалаца-подружница Грбаљ организовало је у концертној дворани Музичке школе Вида Матјан- Котор синоћ и академију поводом обиљежавања 100 година од ослободилачких ратова на којој је говорио академик Зоран Лакић,а у програму учествовало Српско пјевачко друштво Јединство 1839 из Котора и Пјевачко друштво Грбаљ.