Интересовање за промоцију је било велико, јер је часопис и у ранијим бројевима објављиво бројне тематске цјелине о Боки и њеним становницима. Нови број, који је изашао пред Нову годину, посвећен је одгонетању на питање „Откуд Бока у Црној Гори” из пера наших познатих и признатих познавалаца те области.
О новом издању ове занимљиве ревије публици у Херцег Новом говорили су главни уредник презвитер Јован Пламенац, директор Никола Мештровић и Жељко Комненовић – предрсједник Управног одбора НВО „Матица Боке” која је, уз НВО „Српски Соко”, била и организатор промоције.
Познати новинар, а сада и свештеник Јован Пламенац, истакао је да ће овом часопису „путоказ и голема обавеза” бити которска „Бока”, која је почела излазити 1908 године. „Српски глас Боке”, преме ријечима Пламенца, је часопис који има дубоке темеље и корјене и његов је задатак је да шири патриотску дубину међу људима.
– Све теме су везане за Боку и њене људе. Дотичу се живота, а циљ је да се бавимо причама које треба да дочарају суштину оног ко смо и што смо. Наша обавеза и циљ је да се зна. Главном темом, „Откуд Бока у Црној Гори”, „Матица Боке” и редакција магазина жели да аналитички, историјским чињеницама, пружи допринос премошћавању генерацијског јаза, који је изазван дисконтуитетом у нашој националној историји. Бокељи су дошли у необичну ситуацију да морају, тако рећи, поново откривати, учити, доучавати и усвајати темељне вриједности своје државе и нације, вјере и културе, да морају, фигуративно речено, поново да уче „којим језиком говоре”. „Српски Глас Боке” почео је да се бави суштинским темама. Али не само њима. Има много љепоте око нас и што је не би другима дочарали. Има много лијепих животних прича које треба забиљежити – рекао је Јован Пламенац и нагласио да је ново издање, које је настајало неколико мјесеци, није направљено само за народ Боке него и све читаоце.
– Трудимо се да дочарамо и видимо шта је било у прошлости, шта су радили наши преци који су успјели да очувај свој идентитет и национално осјећање на овим просторима. А, једно је сигурно, да нијесу били јаки и тврди домишљати и вриједни, не би Бока била оно што је била. Ми морамо бити достојни наследници својих предака. „Српски глас Боке” је наш мали допринос том циљу – рекао је Јован Пламенац.
Жељко Комненовић је подсјетио на лист „Бока” из 1908, истичући да „Српски глас Боке” баштини његову традицију, а то је општи интерес Бокеља.
– Трудићемо се да мислимo на такву Боку, али и да радимо како нас бриге и обавезе не би угушиле – обећао је Комненовић обраћајући се Новљанима и члановима „Матице Боке” као и гостима из Београда, Краљева и Требиња, али и других градова.
Мештровић је престављајући историју часописа нагласио да „Српски глас Боке” наставља континутет „Гласа Боке” који је до 2006 године био заинтересован углавном за референдумску проблематику.
– „Српски глас Боке” од својих почетака није био комерцијални пројекат, напротив, циљ је очување националног идентитета, култура и духовности. Колико се у томе успјело оцјениће читаоци – казао је он.
И стварање новог, 44. броја овог часописа, оптеретили су бројни финасијске проблеми, па тако часопис који је предвиђено да излази четири пута годишње, прошле године појавио се само у једном издању. „То се, наравно, одражава и на читалачку публику” указао је Мештровић.
Публика је рекла своју ријеч, часопис је веома интересантан па му је бројна публика пожељели дуг живот и топло га препоручила љубитељима писане ријечи.
У име невладине организације „Глас” о „Српском гласу Боке” више детаља присутнима је пружио њен предсједник Мирослав Телебак, који је изнио и нис податка и предлога како и шта даље да се ради., а о имену листа своје сугестиије дао је и познати Бокељ Мато Бргуљан.
Овој промоцији су, између осталих, присуствовали и Марина Јовићевић, генерални конзул Републике Србије и градоначелник Херцег Нови Дејан Мандић.
Конзул Јовићевић је предложила редакцији „Српског гласа Боке” да дио својих финансијских проблема ријеше тако што ће конкурисати код надлежних министарстава и институција Републике Србије.
Здравко Шакотић „Дан“