Употреба ћириличног писма у истој мјери као што је у раду државних и органа локалне самоуправе у Котору, Херцег Новом, Тивту и Будви, заступљено и латинично, са обавезом истицања двојних натписа са називима тих органа, уставна је обавеза за чију ће се реализацију НВО „Матица Боке“ посебно залагати у наредном периоду свог дјеловања, поручено је данас са редовне скупштине те организације одржане у горњoгрбаљском селу Сутвара. Предсједник Скупштине МБ Драган Лепетић упозорио је да је са плоча са натписима државних органа „протјерана ћирилица“, као и да су оне, супротно Уставу Црне Горе који гарантује равноправност писама, замијењене искључиво латиничним писмом. “Имајући у виду какав третман има ћирилица у Хрватској и најновије догађаје у Вуковару гдје се јавно и некажњено ломе ћириличне табле на државним јавним установама, то посебно иритира грађане у мјестима са већинском употребом српског језика. Оно што ових дана имамо прилику да гледамо у Вуковару, испод сваког је нивоа и достојанства”, казао је Лепетић. Подсјетивши на циљеве оснивања организације, нагласио је да ће Матица у будућем периоду потенцирати привредни развој, али се и, законом дозвољеним средствима, одупријети тзв. тајкунизацији привреде и „урбанистичкој мафији“.
Подносећи извјештај о раду са финансијским извјештајем за 2012/13 годину и планом рада за наредни период, предсједник Управног одбора Матице Боке, Жељко Комненовић, навео је значај покретање сајта Матице Боке, редовно пријављивљивање пројеката на конкурсе владе Србије за помоћ Србима у региону, успостављање блиске сарадње са Генералним конзулатом Републике Србије у Херцег Новом, Матицом Српском друштва чланова у Црној Гори, као и свим сродним удружењима и организацијама.
”Упоредо су текли разговори о отварању канцеларије „Матице Боке“ у Херцег Новом. Појавиле су се и идеје да се одвоји простор за заједничко дјеловање више НВО, међу њима и „Матице Боке“, али то питање тек треба да се ријеши. „Матица Српска“ је изразила жељу да учествује у овом пројекту како би и сама ријешила питање отварања своје канцеларије у Боки”, прецизирао је Комненовић. Говорећи о планираним активностима за наредни период Комненовић је нови мјесни одбор у Грбљу навео као вјесник прокламованих циљева Матице Боке која ће током наредног периода основати одборе у Кртолима, Рисну, Кривошијама, Паштровићима, нове одборе у херцегновској општини и у сваком мјесту Боке у коме се за то укаже потреба. “У склопу ових активности планирамо оснивање подружнице у Београду у којој ћемо настојати да објединимо дјеловање Удружења Бокеља и Удружења Грбљана „Цар Лазар“.Током наредног периода Матица Боке ће посветити посебну пажњу обједињавању бокељских привредника и унапређењу привредних активности у Боки. У наредних шест мјесеци планирана је израда Регистра бокељских привредника, организовање округлих столова посвећених унапређењу привреде као припрема за оснивање Удружења бокељских привредника.И у наредном периоду Матица Боке наставиће издавачку дјелатност . У току су активности на штампању ријетке ћириличне књиге „Жертва Аврамова“ др Дарка Антовића која ће бити представљена читалачкој публици у свим бокељским градовима. Планирано је издавање нових „Свесака Матице Боке“, публикација и радова које ће бити објављене и на званичном сајту Матице Боке. Матица Боке ће наставити да потенцира питање разграничења Црне Горе са Хрватском на рту Оштро – Превлака и у том циљу ће организовати округли сто са еминентним именима из сфере политике, историје и дипломатије. У плану је издавање студије „Аустро Угарска у Боки до 1914. године“, као и трибина посвећена учешћу Бокеља у Првом свјетском рату. У наредном периоду предвиђене су и активности на отварању канцеларија Матице Боке у Херцег Новом и Београду”, саопштио је предсједник Управног одбора Матице Боке Жељко Комненовић.
На скупу је покренута иницијатива да се на врата Старог града врати спомен плоча “у знак сјећања на 1918. године када је српска војска ослободила Котор, као и да се исто уради у Тивту и Херцег Новом”. “Оваква спомен плоча опстала је до данас само на улазу у стари дио Будве. Дуже припремање терена за враћање венецијанског лава – грба, на которска главна градска врата не треба да чуди ако се зна да је Венеција 400 година управљала овим крајем. Постојећи натпис „21 новембрар 1944.“ биће дислоциран и имаће исту судбину као онај који је скинут за вријеме италијанске окупације. Тада је уклоњена плоча која је подсјећала на 6. новембар 1918. године и историјску чињеницу да је Котор послије више вјекова ослободила српска војска. Та спомен плоча, која је постојала до 1941. године, је нестала. Ако Италија средствима и акцијама ради на враћању венецијанског лава, онда то исто треба да се уради са онима који су донијели слободу у Првом свјетском рату”, речено је на скупштини. Такође је истакнута и потреба очувања спомен плоче на палати Ивановића у Доброти, која говори о времену када је ову познату породицу посјећивао Петар II Петровић Његош, посветивши јој пјесму „Србин Србину на част захваљује“.
Присутне на Скупштини Матице Боке поздравила је и генерални конзул Републике Србије Марина Јовићевић која је позвала на још бољу организацију и спремне пројекте, како би се на ефикаснији начин реализовала истраживачка и културна дјелатност на пољу заштите српске културне баштине и језика.
Скуп је благословио парох которски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић. Он је подсјетио на бројна удружења и инститиуције која су некада у Котору и Боки имала префикс српски. Поред Српскјог пјевачког друштва Јединство, Српског сокола, Српске народне гарде и осталих, он је посебно истакао некада моћну корпорацију под називом Српска радничка задруга. “Без которских трговаца данас не би било ни цркве Св. Николе ни Српског палаца (из 1838.) у којем је данас Музичка Школа. О изградњи оваквих објеката данас може само да се сања, што додатно говори о некадашњој снази и способностима ових људи”, казао је између осталог Кривокапић.
Скуп је поздравио и предсједник Матице Српске друштва чланова у Црној Гори, Владимир Божовић, који је говорио о идентичним циљевима и проблемима са којим се суријећу двије организације. Скупштини су присуствовали и представници политичког живота бокешких општина, невладиних организација и удружења из Боке, као и руководства подружница „Матице“ из Херцег Новог, Котора, Тивта и Будве.