Ово што је учињено са новим Предлогом закона о МД највише “мирише” на велику превару и работу испод жита, којом се у нови Предлог ЗМД у Предмету, тј. Чл.1., поред оног што је прошло јавну расправу, а то је управљање, коришћење, унапређење и заштите морског добра, убацује и својински режим као категорија, којом се фундаментално мјења ингеренција, обухват и смисао закона, па би једини прави и коректан потез био да се овај предлог закона врати у радну верзију и поново да на јавну расправу
Јер својински режим је много јача категорија од свих осталих , побројаних у Чл.1., поготово што се тиче једног од основних, Уставом ЦГ загарантованих права а то је право на својину Чл. 58.
Оно што су предлогописци и њихови налогодавци замислили и провукли кроз нови Предлог, надајући се да то нико неће примјетити је једна страшна дискриминација која се покушала провући кроз Чл.25. којим се дефинише Непреносивост стварних права, и у ком се каже да
” На морској обали, обали ријеке Бојане, плажама, купалиштима, пристаништима, привезиштима, понтама, постама, мандраћима, сидриштима и везовима не може се стицати право својине ни друга стварна права по било ком основу.
Овим законом не дира се у стварна права у приватној својини на непокретностима у зони морског добра, стечена у складу са прописима, до дана ступања на снагу овог закона.
Одредба става 2 овог члана не односи се на ђелове морског добра из става 1 овог члана.
У случају из става 3 овог члана примјењује се закон којим се уређује експропријација.”
И да би неке ствари биле јасније у образложењу Предлога се каже “Одредба члана 25 став 1 Предлога закона се не односи само на објекте већ и на земљиште.”
Преведено на Бокешки ово значи да онај ко је сада власник је власник док не умре а када умре његову имовину ће држава путем експропријације “превести у државну својину”, што значи да га његова ђеца неће моћи наслиједити, јер ” не може се стицати право својине ни друга стварна права по било ком основу”.
Истовремено, ако је имовина у Зони МД , у међувремену, прије ступања на снагу новог закона , купљена од стране неке фирме-компаније, у ту имовину се шодно новом Предлогу ЗМД неће дирати докле год је та фирма “жива”, тј. регистрована у Привредном суду ЦГ, при чему, промјена власника фирме, директора исл. је тотално небитна за њен статус у МЂу, чиме се омогућава један вид наслеђивања и осталих радњи везаних за купопродаје исл. правни промет.
Свакоме је одмах јасно да је на сцени страшна дискриминација физичких лица и њихове имовине, и фаворизација правних лица и њихове имовине.
Ако се има у виду да много функционера, особа блиских актуелној власти и “разне ЦГ елите” посједује имовину у зони МЂа, која се не води на њихово име већ на разне Офф-шоре и сл. компаније, ко зна гђе регистроване, одмах се види да су они оваквим правним актом кренули у заштиту имовине коју су у међувремену стекли, за себе и своје наследнике, дискриминишући све остале.
Оно што је битно напоменути је да, вјероватно, актуелни министар и његови преци нису битисали на подручју које је држала Аустроугарска, посебно не на територији Боке Которске, па се нису ни могли сусрести са веома прецизним и врло ажурним катастарским подацима које је иста деценијама сакупљала и ажурирала, тим Катастром је прецизно одређена зона коју захватају таласи, на отвореном мору, и она никад није била приватна што се може и потврдити старим међама, као границама Честица земље према мору, а које су и дан данас видљиве.
Оно што је најбитније у свему, је да су Честице Земље у Бококоторском Заливу, огромним бројем, ишле директно у море, без икакве Зоне МД, и да су у Предлогу закона поменуте понте, мандраћи, мула… стотинама година били у приватној својини и неометаном посједу, законито уписани у свим Земљишним књигама, без обзира на све окупаторе који су кроз Боку пролазили, јер иако окупатори, сви су добро знали да је приватна својина светиња и фундамент читавог западног свијета и цивилизације, сви осим ових данашњих.
Госп. Министре треба да знате да вам декрет нећемо никад признати као правно ваљан начин стицања имовине, тако да, иако је држава најјача, и ми обични смртници имамо упориште у Уставу ЦГ који у Чл.9. каже
“Потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.”
Ово је само врх леденог бријега, који пријети власницима имовине у зони МД, то је оно што је засад видљиво и очито.
Што се вуче испод мора-жита вријеме ће показати, али, поучени досадашњим искуством , немамо што добро очекивати.
Иван Старчевић
члан Матице Боке
У Кртолима 16.04. 2014. год