„Налазимо се пред спомен обиљежјем у одсудној минути незаборава.Ево нас у тајни празног гроба Божјег. Како да тражимо живог међу мртвим. Ево и ми сабрани смо данас у то име. Неко је рекао да су наши градови под земљом а ја бих рекао да су наши градови на небу и да су се узнијели са Васкрсењем Христовим и да су страдали. Наш народ у свом имену, у свом страдању у свом крстум увијек је страдао и умирао за вјечност, за истину од Косова до Косова, преко Јасеновца и Јадовна, Прибиловаца и Корићке јаме ту у Херцеговини и многих пасјих гробља и невино страдалих на Косову и на многим стратиштима. Ми стојимо на путу Богочовјека. Нека ове невине жртве у Јасеновцу и другим стратиштима буду подстрек за нас да према агресорима не будемо у савезу него да останемо вјерни небу, Крсту и Вакрсењу“, рекао је отац Живан.
„Данас смо овдје,пред спомен плочом сјећања на жртве погрома у страшном логору Јасеновац и за помен на стратиште у Доњој Градини, у Босанској Дубици, најстрашнијим мјестима страдања и убијања Срба у читавој историји српског народа . Страшно мјесто пакла, гдје је био и логор за дјецу и гдје су мучена и убијана дјеца. Помори дјеце одувијек су изазивали саблажњавање као најстрашнији чинови антиљудског и сатанског, ма у ком циљу и ма кад се догодили. У стратиштима Јасеновца и другим припадајућим логорима и у хајкама смрти од 1941. до 1945. године уморено је 11.194 дјеце од беба до 14 година. Страдало је у Јасеновцу око 700.000 људи. И то није коначан број. Од тог времена прошло је много година . Злочинци касапи, осуђени су, кажњени по свјетовним законима. Послератна Југославија никада до краја није истражила коријене геноцида који је извршен у НДХ над српским, јеврјским и ромским народом нити су побројани мртви. Молимо се овдје данас за њих као што се моле ових дана у Доњој Градини и на другим мјестима страшних погрома из Другог свјетског рата, мјестима која су по неким правилима морала да утихну полако у заборав, да би трајао мир. Један велики град је нестао под земљом. Тај утихнули град велики као читава данашња Црна Гора, нестаће потпуно само ако заборавимо на све њих и њихове душе. И данас кад хоћемо поново да градимо друштво срећних људи, и да гледамо на комшије и пријатеље, преко наших ограда и плотова, и кад знамо да се нова конструкција народа зове Европска Унија и да на овом свом путу, на свим својим путевима и баш ми из Боке и Херцег Новог срећемо добре људе из некадашњих југословенских крајева, сада земаља не смијемо да стављамо у исти кош исти контекст, све оне који су друге вјере и друге нације. Не смијемо да генерализујемо, али морамо да знамо механизам настајања и развијања зла. Па макар знали да је понекад погубно ћутање и да је управо оно разлог великих погрома. Учимо да не заборављамо . Вјерујемо да је на свијету много више добрих људи, добрих душа него оних злих. И овај камен пред којим стојимо, колико служи за спомен свим пострадалим у Јасеновцу и стратишту Доња Градина, толико још више, свима онима, друге нације и друге вјере, да знају да се зло догодило, да пред њим не затварају очи, да га буду свјесни,али да вјерују да ће доброта надвладати духове зла и силе нечасти.-рекла је предсједница СПД „Просвјета“, Оливера Доклестић.
Текст и фото З.Шакотић