Матица Боке једина на бранику бокељских интереса
„Стални задаци Матице Боке остаје борба за очување духовности, традиције, историјског насљеђа и животног окружења Боке које је изложено све интензивнијој девастацији“, чуло се на редовној годишњој скупштини овог невладиног удружења које је јуче одржано у хотелу „Квин оф Монтенегро“ у Бечићима. Делегати скупштине свих подружница су верификовали нове саставе постојећих и нових одбора и изабрали Пера Рађеновића за потпредсједника Скупштине. Скупштини су присуствовали конзул Србије Зоран Дојчиновић, архијерејски намјесник бококоторски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, предсједник УО Матице Српске-Друштва чланова у Црној Гори проф др Владимир Божовић, предсједник Братства Православне омладне Црне Горе, јереј Миајло Бацковић, предсједник мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“, Гојко Раичевић и представници Михољског збора и Организације бораца НОР 1941-1945.
Предсједник Скупштине Матице Боке, Драган Лепетић је истакао да је на сцени скоро потпуно замирање и избјегавање назива „Бока Которска“ или придјева „Бокељски“, тако да је НВО „Матица Боке“ једина или скоро једина организација која у свом називу има ознаку припадности овој регији. Он је подсјетио на девастацију привреде у Боки, као и доминације латиничног писма у односу на ћирилицу у свим јавним службама. „Све ово подстиче на размишљање како легално и легитимно преокренути ток ствари и заштити интересе региона Боке Которске, која је некада била цивилизацијски и културни бисер Јадрана“, истакао је Лепетић.
„Треба указати да се настављају негативне тенденције на које смо указали на прошлогодишњој скупштини, а наиме наставља се практични прелазак на латиницу као искључиво писмо у свим државним органима, на јавним натписима имена тих органа, искључива употреба црногорског језика са новим правописом и за припаднике српског народа пред државним органима и у школском систему, неомогућавање дјеци српске националности да се образују на свом језику, све више истицање и употреба латинско – млетачког назива Montenegro, а избјегавање или недовољно коришћење лијепог домаћег словенског назива Црна Гора, што је посебно изражено кроз имена и регистрације фирми и привредних друштава, скоро потпуно замирање и избјегавање назива „Бока Которска“ или придјева „Бокељски“, тако да је НВО „Матица Боке“ једина или скоро једина организација која у свом називу има ознаку припадности овој регији.
Наставља се даља девастација привреде, посебно у региону Херцег-Новог па и Котора, гдје се гаси или је угашено све оно што је било „Бокељско“, као нпр. ХТП „Бока“ Х-Нови, „Југооцеанија“ Котор, а сада и „Југопетрол“ који из Котора сели у Подгорицу, „Рачица“ Тиват итд.
Све ово подстиче на размишљање како легално и легитимно преокренути ток ствари и заштити интересе региона Боке Которске, која је некада била цивилизацијски и културни бисер Јадрана, а од ослобођења и цивилизацијски и културни бисер Црне Горе са насљеђеним културним или цивилизацијским вриједностима, од које регије је више одузимано и преливано у друга подручја, него што је то био случај са осталим крајевима Црне Горе.
НВО „Матица Боке“ жели да се та негативна тенденција преокрене и да ово подручје засија пуним и јачим сјајем, како то и заслужује. Колика је танка нит између регистрованих циљева дјеловања НВО „Матица Боке“ и текуће друштвене и политичке стварности, види се и по томе што не можемо остати нијеми на свеукупну политичку и друштвену кризу, која се рефлектује и на овај регион, а која се огледа у проблемима у функционисању локалне власти у Херцег-Новом и Котору, криминализацију локалне власти у Будви (мисли се на текуће кривичне поступке против неких носилаца те власти), а такође и на негативан став према уласку Црне Горе у Нато савез, јер је тешко замислити да у случају проширења тог савеза на ово подручје, наши момци учествују у војним маневрима на Црном мору или у окружењу Русије, или пак да би Црна Гора могла спријечити по принципу „консезуса“ водеће силе НАТО-а да спроведу своје циљеве према Русији, а што би нас све очекивало у случају уласка у тај савез. Тиме би изневјерили себе, своје историјско биће и своју историју. Евидентно је замирање свијести и историјске спознаје да је подручје Будве са Паштровићима дио региона Боке Которске коме је припадало у прошлости (историјски, привредно, културно, административно), а сада је евидентна супротна тенденција по свим овим основама да се ово подручје избрише из историјског сјећања припадности Боке Которске“, рекао је Лепетић.
Подносећи извјештај о активностима у протеклом периоду, предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је нагласио да је највећи помак направљен у реорганизацији подружница. Постојеће подружнице у Херцег Новом, Котору, Тивту и Будви су реорганизована, а формиране су нове у Грбљу, Кртолима и Паштровићима. Комненовић је најавио нове издавачке подухвате Матице Боке, организовање трибина и јавних расправа, и оснивање клуба привредника Боке. . „Окупили смо радни тим који ради на легислативи и организовању бизнис плана, услиједиће иницијативни скуп бокељских привредника и надамо се да ћемо се ускоро радовати отварању представништва у коме ће се након скоро 100 година вијорити заставе некадашње бокељске земљорадничке задруге и заборављених бокељских фондова и фондација“, рекао је предсједник УО Матице Боке
„Матица Боке је једно од најзначајних удружења на овим просторима. Углед, рад и њен значај је препознат како у Боки которској, Црној Гори, тако и у Републици Србији. Ваше дјеловање, јасни циљеви, његовање традиције, културе, заштита историјских тековина Боке которске, утемељују снагу Матице Боке и обезбјеђују визију будућности. Сарадња Генералног конзулата Србије и Матице Боке је на врло високом нивоу. Опредјељење Генералног Конзулата је да у складу са својим надлежностима и важећом дипломатском праксом обезбиједи да се глас Матице Боке чује и у Републици Србији“, истакао је конзул Србије у Црној Гори, Зоран Дојчиновић.
Проф др Владимир Божовић, предсједник УО Матице Српске, Друштва чланова у Црној Гори је истакао да сарадња Матице Боке и Матице Српске и њених чланова треба бити чешћа и садржајнија. „Недостатак таквих сусрета није недостатак наше воље, већ објективних околности. Утјешна нада је да је Република Србија како смо чули препознала релевантне организације на подручју Црне Горе. Надам се да ће уз ову активност коју има Канцеларија за сарадњу са Србима у региону доћи и до неопходне потпоре за наш садржајнији и успјешнији рад“, рекао је Божовић.
У име домаћина, учеснике и госте годишње Скупштине Матице Боке поздравио је предсједник Подружнице Матице Боке из Паштровића, Илија Вуковић. „Паштровићи су увијек били и остали дио Боке. Пошто није довољно само сазнање о тој чињеници одлучили смо да покренемо точак свијести који је последњих деценија стао. Осјећамо да је потребно да се прикључимо бокељској породици и у организационом смислу, јер само тако, заједно, сложно Бока ће оживјети и заживјети свим својим билом. Као што је неко рекао Бока без Паштровића је као човјек без једне ноге. Ево га данас тај човјек у виду овог скупа, здрав, паметан, јак и пун ентузијазма“, истакао је Вуковић.
Скуп су поздравили архијерејски намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, предсједник мировног покрета „Не у рат-не у НАТО“, Гојко Раичевић и Ђорђе Злоковић, секретар ОБНОР-а Херцег Нови. Учесници у расправи покренули су питања штампања часописа „Глас Боке“, интензивније валоризације Боке као јединствене културне и привредне регије и заштите бокељског начина живота.
