Српско пјевачко друштво Јединство у галерији Солидарности у Котору од 15. до 28.јуна организује изложбу слика „Ликовно читање Горског вијенца“, академског сликара из Београда Предрага Драговића.
„Циклус слика Ликовно читање Горског вијенца излагао сам у Галерији 73 у Београду, Народном музеју Ужице, Дому културе у Грачаници и Дому културе у Зубином Потоку. Није ми се дало да то прво излажем у Црној Гори, што би било логично, па после тога на Косову. Када су ми из Српског пјевачког друштва Јединство понудили да изложим „Ликовно читање Горског вијенца“ у Котору, био сам срећан и одложио сам неке друге обавезе и изложбе. Важно ми је да те слике дођу у Црну Гору али и да их виде уметници, критичари љубитељи уметности“, каже сликар о овој поставци.
„На његовим радовима стара, срушена капела, Његошево последње, орловско смотриште, блиста као рубин, заливена крвљу поколења, у визији сагледана, обасјана светлошћу мајске зоре како гласе стихови чувене црногорске песме. „Ево тајна бесмртника“, каже Његош у прологу спева „Посвета праху оца Србије“. Све је на Драговићевим уљима, акварелима и гвашевима од ватре, стихијно, моћно и узнесено, онако како треба славити Његоша, црвене боје хлађене су обилато плавим, у судару и хармонији сила. Нема ту много места за човека, осим уколико није Карађорђевог кова. Свето писмо ћирилица, цркве и небеса устројавају Драговићево читање „Горског вијенца“, усмеравају га ка висинама и ћутању. Сликара занима виши поредак, проблем сакрализације – како да се модерна уметност приближи светом, што је представљало изазов многим значајним модернистима. Драговић у том смислу успоставља и дијалог са Петром Лубардом на ликовној, метафизичкој и националној основи“, пише о изложби „Ликовно читање Горског вијенца“, познати ликовни критичар и есејиста Дејан Ђорић.
„Ликовно читање „Горског вијенца“ Предрага Пеђе Драговића обнавља сећање на срећнија времена и давно успостављено, а од недавно раскинуто братство песника и сликара. Као онај Морачанин који је на сахрани хероја коме су ускратили почасни плотун извадио левор и у његову част испалио преко сандука цео шаржер у небо , како би га достојно испратио са овог света и сликар Предраг Пеђа Драговић није допустио да прослава 200 рођендана Петра Петровића Његоша прође нечујно већ је као рођендански поклон испалио у бездан вечности своје раскошно ликовно читање „Горског вијенца“. Слике се не могу преводити,али поезија може не само с језика на језик него и на језике ликовне уметности“, ријечи су пјесника Матије Бећковића о овој изложби.
Предраг Драговић је сликар и вајар, рођен 1. септембра 1953. године у Драговића Пољу, код Колашина. Основну школу похађа у Драговића Пољу, гимназију је учио у Колашину и Чајничу. Вишу педагошку школу завршио је у Никшићу. Факултет ликовних умјетности у Београду, одсјек сликарство, завршио је 1979. године. Члан УЛУС-а постао је 1980. године. Исте године је стекао статус слободног умјетника. У току рада је створио тематске цјелине слика, цртежа и графика: актова, портрета, пејзажа, композиција из Старог Завјета и Новог Завјета. Његово стваралаштво се може сврстати и у велике циклусе, серије слика, којима се повремено поново враћа: Свеци и Себри, Свети Сава, Врхови (планински пејзажи), Костићи, Ликовно читање Горског вијенца, портрети српских пјесника… У графичким техникама дубоке штампе, литографије и сериграфије реализовао је пјесме графике са Матијом Бећковићем, Рајком Петровим Ногом и Драганом Лакићевићем. На Југословенском конкурсу за израду рељефа у Бару 1986. године, добио је другу награду (прва није додељана). Самостално излаже од 1980. Године. Излагао је у градовима бивше Југославије, Францунске, Шпаније, Швајцарске, Италије, Бугарске и Грчке.
