Српско пјевачко друштво Јединство у которској галерији Солидарности приредило је прворазредни ликовни догађај- изложбу академског сликара Предрага Драговића „Ликовно читање Горског вијенца“ коме је присуствовао велики број љубитеља ликовне умјетности. Ријеч је о монументалном ликовном остварењу и премијери ове изложбе у Црној Гори. Приликом отварања изложбе хор СПД Јединство извео је неколико пригодних композиција, а Драган Ђурчић, секретар Јединства је подсјетио да је изложба дио манифестација којим обиљежавају јубилеј-170 година печатања „Горског вијенца“. Отварајући изложбу, архијерејски намјесник бококоторски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић је истакао да је рушење Његошеве капеле на Ловћену, почетком седамдесетих година прошлог вијека произвело реакцију умјетника. „У ризници Српске православне цркве у Котору чувају се радови Миће Поповића, Мира Главуртића, Младена Србиновића, Петра Омчикуса, Радомира Рељића који су настали у тренутку рушења капеле на Ловћену. Тада је Лубарда направио монументално дјело „Сумрак Ловћена“ по којој ће касније назвати чувено издање часописа „Уметност“. Ову изложбу сматрамо још једним драгуљем у том низу. Оних дана када је рушена Његошева капела ми смо у Прчању подигли исту такву, само три пута већу капелу Светог Петра Цетињског. Приликом освећења су тој цркви поклоњени поменути умјетнички радови. Његош траје и инспирише и инспирисаће докле је свијета и вијека. Његош ће преживјети све своје критичаре. Хвала Предрагу Драговићу, Српском пјевачком друштву „Јединству“ је част што је организовало изложбу“, истакао је отац Момчило Кривокапић о изложби која ће бити отворена у которској галерији до 28.јуна.
„Моја жеља је била да изложба крене са Цетиња, а да се заврши на Косову. Да направи пут од Цетиња, преко Опленца и да дође до Призрена и Грачанице. Међутим то није могло, па сам стао у ред да чекам галерију у Београду и то се догодило двије године касније у галерији „73“, а онда из тога у Народном музеју у Ужицу. Принтове слика излагао сам у Зубином потоку и Грачаници. Слика и гледалац имају неку своју комуникацију и утичу једно на друго. Слика се завршава у главама гледалаца“, истакао је у свом обраћању публици, Предраг Драговић.
Познати београдски сликар чији су коријени у Горњој Морачи, каже за „Дан“ да је изложба настајала у његовој родној кући док је пазио оца на умору. „Нешто се није дало да излажем онако како сам ја пројектовао, али ипак мислим да је овај ред бољи. Слушам утиске гледалаца и мислим да је тачно да се слика завршава у њиховим главама, а не на оном мјесту гдје сам ја ставио последњи потез. Тачно је да данас међу умјетницима није баш популарно сликати Његоша, али мене узбуђује што сам усамљен у том послу и у тој причи“, истакао је Драговић.
Он каже да његове слике налазе пут до публике и у времену Фејсбука и Интернета. „Има мојих слика и на Фејсбуку и „лајкују“ их. Не знам ко су ти људи, којег су културног, социјалног положаја и какав је њихов профил. Не треба ништа мјерити по овом времену. Ни Његошево вријеме није било вријеме створено за велика дјела. Исидора Секулић у „Његошу књизи дубоке оданости“ пише да је на Цетињу поред манастира била једна кућа и да се разликовала од других кућа у Црној Гори што је у њој горио свит по цијелу ноћ. То је било тада за суд и осуду и многи Црногорци тога времена који су долазили код Његоша нијесу били срећни што он пише пјесме, чита књиге и троши паре на то. Они су заборављени и не знамо више који су, а Његош ће живјети вјечито“, додаје познати сликар.
Како каже кад ову изложбу спакује и врати за Београд, наставља да ради на новим скулптурама за изложбу која ће бити отворена крајем године у Етнографском музеју. Једна од тих скулптура, „Гусле“ изложена је и у Котору.
