У Београду је у 84-ој години преминуо Вук Крњевић, познати пјесник, књижевни критичар, есејиста и филмски сценариста.Безмало три деценије био је главни уредник најстаријег београдског часописа, “Књижевност”, објавио је двадесет књига поезије, био директор драмског програма РТ Београд, уредник сценарија ТВ серија “Отписани”, “Повратак отписаних”, “Осма офанзива”, “Салаш у малом риту” филмова “Више од игре”, “Ноћ ђенерала”. Љета је проводио у Тивту у својој омиљеној пећини на Какрцу и преко двије деценије пратио сва културно умјетничка дешавања у Тивту.
Вук Крњевић је рођен у Сарајеву, 6. маја 1935. године. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Студирао је у Београду и дипломирао на групи за јужнословенске књижевности и српскохрватски језик. Постдипломске студије из драматургије похађао на Хумболтовом универзитету у Берлину.
Добитник је награде Удружења књижевника Босне и Херцеговине (1961), Змајеве награде, коју додјељује САНУ-у из фонда Бранко Ћопић (1999), Награде Удружења књижевника Србије “Милан Ракић” (2005) и награде “Кочићево перо” (2006). За књигу Јади старог Вертера добио је 2008. године “Повељу за животно дјело” Удружења књижевника Србије.
Вуков последњи умјетнички рад везан је за Тиват- прошлог љета учествовао је у снимању ТВ документарне серије “На веслу прича” Матице Боке и Удружења “Шта хоћеш” из Београда.
У издању београдског „Света књиге“ прошлог љета је изашла његова последња књига поезије, за коју је како је пророчански за “Дан” тврдио да је опроштајна.
„Написао сам своју опроштајну књигу пјесама која се зове „Заклон“, да се заклоним од овога свијета колико је могуће и да завршим са писањем пјесама. То су опроштајне пјесме, а сада ћу да пишем мемоаре који ће бити доста узбудљиви. Познавао сам доста знаменитих личности као што су Андрић, Црњански, Душан Матић све до мојих вршњака, становника ове кугле земаљске. Почасни сам члан Удружења књижевника, добио сам све могуће почасти и награде које се могу добити, па ми је и тога преко главе”, рекао је Крњевић. Фотографија Сарајева је и на насловној страни његове нове књиге, а међу корицама графике Драгана Цохе са којим је Крњевић раније сарађивао. „То је дивна фотографија коју је направио неки Чех, а приказује Сарајево из 1908. године. Ту сам фотографију нашао у Прагу, донио у Сарајево и она је на насловној страни. У књизи су Цохине дивне графике које се први пут објављују. То су графике мостарског моста, сат куле у Котору, тврђаве у Херцег Новом и новог београдског моста које је јако лијепо уклопио у књигу. У „Заклону“ је и пјесма посвећена Какрцу код Бјелила гдје проводим љета са својим псом Линдом. Њој су посвећене неке пјесме у књизи. Мотив је сунчање, купање и спавање у пећини гдје је дивна хладовина и гдје Линда ужива купајући се заједно са мном“, рекао је љетос у последњем интервјуу “Дану” Вук Крњевић.