Више стотина Тивћана и Бокеља одазвало се позиву неформалне грађанске иницијативе „Бокобран“. Они су протестном шетњом и скупом на Понти Сељанова поручили да је план компаније „Сеа траде“ да ово популарно купалиште наспе пијеском и постави чак 252 лежаљке за њих неприхватљив. Они су са звиждаљкама и уз звуке бубњева приредили протестну шетњу од Управне зграде Адриатик Маринас до Понте Сељанова. Учесници протеста носили су транспаренте „Бокобран – Не гради на“, „Са Ловћена вила црче“, „Баста“, „Хвала на одрживом распаду“. Међу учесницима протеста били су бокељски грађански активисти, припадници тиватских странака, као и бројни грађани Сељанова, а организатори су саопштили да су на скуп позвали и предсједницу општине Снежану Матијевић али се није одазвала позиву.
„Посудили смо од својих насљедника овај предивни комад обале, али одустајемо да је све до нас, пристајемо на готове производе. Заборавили смо да је то наш простор, наша земља и да смо ми свој легитимитет и да мо некоме повјерили да у нашше име одлучује и да нас заступа. Црна Гора је успоставила систем планирања простора да је највећи дио девастација у Боки спроведен по закону. Оно што имамо у простору је ништа наспрам оног што је нацртано и што пише у плановима. И то није било доста, већ је Министарство одрживог развоја и туризма донијело ДСЛ који има снагу закона, а ни тај се план не поштује на Понти Сељанова“, рекла је Стјепчевићева додајући да ни елаборат процјене утицаја на животну средину није урађен у складу са ДСЛ у урбанистичко техничким условима које је издала општина Тиват. „Све се то дешава испред наших очију. Понтом Сељанова управља Морско добро, али ко спрјечава општину Тиват која има 5,6 милиона еура вишка да преузме на управљање Понту Сељанова, направи шеталиште и уреди плажу за нас грађане Тивта?“, питала је Антонела Стјепчевић.
Она је прочитала писмо упућено протестном скупу др Славице Кашћелан –Петовић, научне сараднице которског Института за биологију мора која је истакла да је прије свега због природно слабе циркулације морске воде и интензивног развоја наутичког туризма у заливу Боке нарушена билошка равнотежа. „Свака интервенција на граници копно-море доводи до промјена у физичким условима средине за организме који ту живе. Насипање плажа, бетонирање обале и све слично томе неповратно уништава постојеће станиште. Колико је то штетно постајемо свјесни тек много касније кад примијетимо да неких врста више нема и то обично економски вриједних, а онда је обично касно да се био шта уради“, истакла је у свом писму Славица Кашћелан Петовић. Она је нагласила да су истраживања Института за билогију мора показала на Понти Сељанова присуство заштићених врста „цyстосеира барбата“ „цyмодеа нодоса“, сунђера „аплyсина аеропохоба“, корала „цладоцора цаеспитоса“, шкољке паластуре, морских краставаца из рода „холотхуриа“ као и морског коњића „хиппоцампус гуттулатус“. „Присуство ових врста нас тјера на заштиту овог подручја“, закључује се у писму научне сараднице которског Института.
Предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је нагласио да је обални простор Боке и Приморја на удару бруталне централизације која доживљава свој врхунац након усвајања Закона о уређењу простора и изградњи објеката. Он је нагласио да је скуп Иницијативе „Бокобран“ око Понте Сељанова већ трећи скуп у последње вријеме у Тивту којим грађани изражавају протест због узурпације плажа. „Кртољани су због приступа плажи Плави Хоризонт блокирали саобраћај код Кружног тока, а након тога је одржан и грађански протест на градској плажи која је од јавног купалишта претворена у хотелско“, рекао је Комненовић. „Све је то посљедица катастрофалног закона која угрожава Боку и бокељски начин живота. Локалним самоуправама су везане руке, простором се управља из Подгорице, а мјештани ће како ствари стоје море моћи гледати, али му неће моћи прићи. Погледајте ште се само десило у Крашићима. Сада се поново спрема Просторни план обалног подручкка који је у форми нацрта и који предвиђа „валоризацију“ сваког кутка обале“, рекао је предсједник УО Матице Боке. Он је поздравио иницијативу „Бокобрана“ и позвао на јединство све грађанске организације од Херцег Новог до Улциња.
Мјештанка Сељанова, Сања Вуковић рекла је да сваког становника овог дијела Тивта вежу успомене за ово парче обале. „Лично немам ништа против било ког инвеститора који овдје дође, то су људи у потрази за уносним пројектима, а Бока је сигурно лијепо мјесто за улагање. Ја имам проблем са неконтролисаним девастирањем наше обале. Као грађанину не може ми бити нормално да константно насипамо у море пијесак, правећи вјештачке плаже и уништавајужи живи свијет који ту опстаје. Колико сам прочитала у медијима, планира се насипање плажа дуж читаве ривијере, од Верига, преко Доње Ластве и још даље. Да ли ћемо као грађани дозволити све то? Мислимо да је обавеза и према нама самима и нашој дјеци да устанемо и кажемо да не може“, рекла је Сања Вуковић.
„Чули смо причу о граници толеранције живог свијета који говори о његовој одрживости, јер неодрживо је нешто што га нарушава. Нашш свијет је сада нарушен. Барем можемо да искажемо своје негодовање и непристајање да будемо дио оних који то дозвољавају. Једног дана наша дјеца ће нас питати и чудиће се како је лијепа Бока. Ми ћемо рећи – „трудили смо се да је одржимо“. Питаће нас – „зашто је овдје толико бетона ?“ а ми ћемо рећи „Бар смо покушали да је спасимо“, рекла је Маријана Мишић Шканата, предсједница „Европског дома Тиват“. Она је окупљенима прочитала своју пјесму која почиње стихом „Наша мила Боко, ранили те дубоко. Оковали бетоном, под лажним ореолом за напредак туризма“.