У Херцег Новом отворена изложба “Тамо далеко 1918-2018” – Сјећање на бокељске добровољце”-ФОТО+ВИДЕО

У херцегновском Музеју Мирка Комненовића отворена је изложба „Тамо далеко 1918-2018“ посвећена стогодишњици пробоја Солунског фронта и завршетка Првогсвјетског рата коју је Матица Боке реализовала са порталом ИН4С, Удружењем за његовањетрадиције и културе ваљевског краја и агенцијом Типон. Киша није умањила интересовање за поставку на 16 панела која је донијела причу о бокељским добровољцима у српској војсци. Отварању изложбе присуствовао је конзул Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, потпредсједник општине Херцег Нови Милош Коњевић, чланови градске управе као и бројни потомци ратника Првог свјетског рата. Поред изложбе чији су аутори Маринко Лугоња, Марко Кентера и Гојко Раичевић публика је имала прилику да види споменице и одликовања  браће Марка и Стевана Мустура који су у власништву породице Мустур из Ђеновића.

„Славне су странице историје током Првог свјетског рата исписали људи из ових крајева, многи од њих оставили животе на бојиштима од Дрине и Колубаре, Цера и Београда, Мојковца и албанских гудура, Крфа и Вида да би се са Солунског фронта кренуло у незадрживи јуриш и ослободила отаџбина. Донијета је слобода јужним свим Словенима, али када данас погледамо, и онима који су је заслужили али и онима који нису, нити једног живота српског војника. Генерације које су дошле послије њих, због тзв. „виших интереса“ идеологије или других, углавном неоправданих разлога нису се довољно бавиле овом причом, укључујући и нас данас. Нисмо им се довољно одужили, нисмо заокружили причу о њима, нисмо довољно расвјетлили мотиве, патриотизам и храброст наших предака. За похвалу и примјер су радови настали у новијем времену: г. Јова Влаховића, историчара Милана Гулића као и Небојше Раша посвећених том времену а и ова изложба је свакако ваљан допринос томе. Надам се да овим не затварамо причу, да ћемо наставити слагати мозаик састављен од ратних прича  Бокеља који су приступали као добровољци у славну српску ослободилачку војску.  Ако заборавимо своју историју и своје претке, изгубићемо право на будућност“, рекао је предсједник херцегновске подружнице Матице Боке, Мирко Мустур.

Публициста Небојша Рашо истакао је да су се Бокељи добровољци борили од 1914. до 1918.  у војскама Србије, Црне Горе, САД и Италије и тако дали допринос савезничкој побједи. „У Европи, на Балканском, Западном и Источном фронту, и Африци гдје су наши исељеници у Јужноафричкој републици ступили у добровољце. Нису жалили животе и имовину за свој народ. Око 1.000 добровољаца из Боке, неки на фронту , неки сакупљајући помоћ за војску, неки по мору превозећи ратни материјал дали су допринос заједничкој борби.

На жалост ови јунаци предани су забораву и шира јавност не зна за њих и за њихов допринос савезничкој побједи. Не зна за Јефта Гојковића који је на сједници херцегновске скупштине јавно осудио прогон Срба у Аустро-Угарској након Сарајевског атентата. Не зна за потпоручника Владимира Бана командира четничке чете у церској бици у којој је погинула скоро цијела јединица а он у борбама у октобру 1914.. Не зна за Мирка Комненовића који је окупљао добровољце међу заробљеним аустроугарским војницима Словенима и за то одликован највећим војним одликовањима. Не зна за Мића Павловића који је се из рата вратио са десет рана и једанаест одликовањаа. Не зна за свештеника Риста Шуковића ратног добровољца фотографа који је овјековјечио неке од најзначајнијих догађаја са Кајмакчалана и Солунског фронта. Не зна за Крста Бргуљана са Прчања који је пребјегао са торпиљарком и комплетном посадом у Италију. Не зна за Капетана Илију Дамјановића из Лепетана који је као капетан цивилног брода открио њемачку флоту код Огњене земље, о том обавјестио савезнике и тако омогућио њено уништење. Не зна за Јока Мештровић из Кртола који се борио и погинуо у америчкој војсци и одликован Медаљом части, највећим орденом који се додјељује за храброст на бојном пољу а које је у Првом свјетском рату добио само 121 војник америчке војске. Не зна за Милана Срзентића који је на Шпањоли пред стрељачким водом викнуо „живјела Србија“. Од нас овдје вјерујем нико не зна ко су људи чија су имена на споменику код манастира Савине. А они су стрељани за слободу и част отаџбине и заслужују да се њихова имена помену у школама у Боки. Данас поред заборава овај период српске историје изложен је фалсификатима које пласирају не релевантни историчари већ интересне политичке групе. А отићи у добровољце из Боке није било лако. Било је то доба кад су родољуби затварани и стрељани, српска друштва, застава и ћирилица забрањени. Бока је претворена у концентрациони логор са тврђавама и касарнама умјесто стражарница. Породица добровољаца била би изложена репресалијама а у гладним годинама, какве су ратне обично, и опасности од најтежих последица. Кад је Ђорђе Комненовић отишао у добровољце његова породица исељена је из куће у коју је усељен аутроугарски генерал. Срећом аустроугарским властима није одговарало да се зна за Бокеље добровољце па би обично скривали тај податак и говорили да је одсутан из других разлога или да је погинуо“, истакао је Рашо.

Један од аутора изложбе, Гојко Раичевић, главни уредник ИН4С портала, нагласио је да „тема поставке није рат – већ човјек, ратник, Србин који га је извојевао“.

„Изабрана свједочења, анегдоте, занимљивости, говори, пјесме, цитати и фотографије, сложене су у својеврсни алманах ”Мале новине” и обогаћене колажем аутентичних сцена из Великог рата. Многи посјетиоци ће се по први пут упознати са подацима који су у много чему јединствени и необични. Циљ изложбе је да се, прије свега српски народ, а затим шира међународна јавност, поново упозна и заинтересује за судбину славних српских предака, да у име њихове жртве сачува достојанствено сјећање на приказане догађаје. Изложба не претендује да буде академско и научно штиво. Аутори поставке су пажљиво одабрали садржаје који се истовремено лако памте и радо препричавају, ослањајући се на хронологију дешавања и сведочанства преживјелих ратника. Господин Маринко Лугоња са својим Удружењем његује традицију и културу ваљевског краја. Задивљен херојством и родољубљем својих сународника у Црној Гори и Боки у доба Великог рата, а подстакнут осећајем захвалности према својим савременицима, који упркос притисцима новог доба не заборављају своје претке, са радошћу се придружио својој браћи у реализацији ове иложбе. Лугоња, један од најбољих графичких дизајнера у југоисточној Европи, и не само дизајнер, са којим г. Кентера и ја сарађујемо на националним пројектима тринаеста година, често, упоређујући нашу малу националну борбу са борбом наших предака  каже „Данас као и пре сто година, поново заједно, Србијанац, Бокељ и староцрногорац“ Други, у многоме први од аутора, ваш Бокељ, господин Марко Кентера и његова агенција Типон више од десет година, самостално или у сарадњи са националним институцијама, на достојанствен начин представља теме важне за српску историју. Поред пројекта ”100 година поноса и славе” чији је ова изложбена поставка дио, Марко Кентера је водио, финансирао и поклонио Цркви мултимедијални пројекат ”Косово и Метохија, лице Европе”, рађен давне 2006. године. Мултимедијална разгледница је послата на преко невјероватних 200.000 адреса у свијету. Ипак, овогодишњи пројекат “100 година поноса и славе”, који се састоји од преко 30 тематских пројеката, је круна напора да се на најбољи начин представе љепоте Српског наслеђа и наша историја. Изложба је била постављена и у Вашингтону у склопу свечаног обележавања 100 година од подизања заставе Краљевине Србије на Бијелој кући, а њено даље представљање наставиће се у наредном периоду широм региона и света – где год живи наш народ. Ова изложба, данас на дан почетка пробоја Солунског фронта, представља се, поред Херцег Новог, у Ваљеву, на Флориди и Охају, и почиње свој обилазак свих српских и свјетских градове у коме живе потомци славних ратника и наших савезника. (већ је планирана у Бања Луци, биће у Требињу, договоарамо у Чикагу, Лондону, Москви, Прагу, Крфу и Паризу, а надам се и у Подгорици и Београду). За разлику од наших предака окупљених у силовитом јуришу око свог краља Петра, прослављених војсковођа и распламсале жеље да се врате у Отаџбину својим огњиштима и породицама, нама је остала неупоредиво лакша обавеза, који је истина за многе тежак посао, да останемо оно што су они били и да са поносом кажемо ”То су наши преци!”, рекао је Раичевић.

Изложба ће у Херцег Новом бити отворена до 25.септембра када град посебном свечаношчу обиљежава успомену на Мирка Комненовића, министра у Влади Краљевине СХС, оснивача бројних бокељских удружења, предузећа и фондација и једног од најпознатијих градоначелника Херцег Новог.

Отварање изложбе „Тамо далеко 1918-2018“ биће приређено у галерији „Солидарност“ у Котору 26.септембра са почетком у 19 часова. У Котору ће о изложби говорити предсједник Матице Боке за Котор, Синиша Ковачевић, историчар Милан Гулић и Гојко Раичевић.