Нови предсједник Скупштине Матице Боке је Синиша Ковачевић из которске подружнице ове невладине организације. За предсједника Управног одбора изабран је Мирко Мустур, предсједник херцегновске подружнице.
Ове одлуке, уз статутарне измјене по којим УО чини 21 новоизабрани члан из укупно седам подружница, усвојене су данас у Тивту на изборној скупштини Матице Боке.
Досадашњи предсједник УО Матице Боке Жељко Комененовић у извјештају о раду осврнуо се на бројне активности, најавивши затим и нове пројекте, међу којим је укупно најзначајнији снимање ТВ серије „Бокељски адмирали и капетани“, подржан са 60.970 ЕУР од стране Владе Републике Србије.
„Након дугогоодишњих интензивних активности на пољу културе, Матица Боке је од стране Владе Србије ове године добила донацију од 60.970 еура за снимање документарне ТВ серије „Бокељски адмирали и капетани“, нашег најважније пројекта до сада. У плану је снимање 10 получасовних епизода и дугометражног документарног филма о заборављеним поморским вуковима, Бокељима који су вјековима својом храбршћу и поморском вјештином исписивали златне странице историје поморства Европе и свијета. Потписан је уговор са Удружењем „Шта хоћеш“ и током наредних мјесеци ће почети снимање.
Након пуних девет година на челу Матице Боке, одлазим задовољан и испуњен. Матица Боке ће и даље остати високо позиционирана у сфери мојих активности.
Новом руководству Матице Боке желим пуно успјеха у раду и желим им да нови друштвено политички тренутак у Боки искористе на најбољи начин у корист Боке и Бокеља, да одрже ниво активности и да предано раде на културној и привредној посебности Боке которске“, поручио је Комненовић.
Да би Матица Боке остварила свој суштински циљ, односно да буде кровна организација свих Бокеља, потребно је кадровско и финансијско јачање, оцијенио је нови предсједник Скупштине Синиша Ковачевић.
Он је казао и да од нових власти у бокешким општинама Тиват, Котор, Херцег Нови и Будва, као и од оне која ће бити оформљена на државном нивоу, очекује конструктивну подршку.
„Ову прилику користим и да Жељку Комненовићу честитам будући избор на функцију предсједника општине Тиват и да му захвалим на великом доприносу који је дао на афирмацији Матице Боке у протеклом периоду“, поручио је Ковачевић.
Нови предсједник УО Матице Боке Мирко Мустур је најавио наставак на културној и издавачкој дјелатности и продукцију филмских и документарних ТВ пројеката везаних за Боку, рад на привредној економској и свакој другој афирмацији општина на простору Боке, рад на децентрализацији државе у корист општина и афирмацији Боке као јединствене регије по ЕУ стандардима, борбу за заштиту простора и примјену најквалитетнијих еколошких стандарда , рад на трансформацији Морског добра и изналажење прихватљивих и поштених рјешења у управљању обалом уз веће учешће општина у располагању својим простором. У сусрет попису 2021. године најавио је активности како би се сваком становнику , било које вјере и нације, односно језика којим говори, омогућило слободно изражавање по тим питањима. Такође је најавио и оснивање подружнице Матице Боке у Београду гдје живи ради и студира велики број људи из Боке.
„Такође требамо порадити и на унапређењу баштињења традиције добровољаца из Боке у ратовима од 1912. до 1918. године. Како Матица Боке слабо стоји са просторима за рад својих подружница, треба утицати на локалне управе у Боки како би изналажењем рјешења за овај проблем олакшали њихово функционисање, али и Матице Боке у цјелини“, поручио је Мустур.
Данас усвојене статутарне измјене, инициране између осталог амбицијама и пројектима Матице Боке, а које значајно подижу ниво оперативности, представио је потпредсједник Скупштине Божидар Чармак.
Члан УО Матице Боке Иво Старчевић је казао да „након дуго година дискриминације Боке и Бокеља од стране државе, крајни циљ Матице Боке мора бити висок ниво културне и економске аутономије Боке“. „Након промјена на државном и локалном нивоу идеја о заједници бокешких општина сада може добити пун „вјетар у једра“, што би на крају , у складу са директивама ЕУ, резултирало стварањем регије Бока, по угледу на регију Истра“, казао је између осталог Старчевић, позвавши на значајније коришћење института „слободне столице“ у локалним парламентима, а у циљу утицаја на локалне власти.
