Уважена господо,
„Ми савременици не смијемо мјерити својим животом, већ животом народа, који је вјечан и којему треба да припремимо услове за опстанак и развитак за велику будућност“ рекао је између осталог у једном од бројних говора у Краљевској Скупштини у Београду прије скоро 80 година тада министар за социјалну политику и народно здравље, мој велики племеник и предак Мирко Комненовић.
Не могу а да се не сјетим свијетлог Мирковог лика сада, јер донекле вјерујем у бескрајне кругове судбине и исто тако чврсто вјерујем у Матицу Боке која је директни духовни сљедбеник те идеје. Истини за вољу животне околности за наш народ у то вријеме били су умногоме повољније и боље, владао је већи привредни замах, јача национална свијест и осјећај за јединствено дјеловање. О томе свједочи безброј привредних и културних организација које су тада постојале и биле успјешне на благодат нашег народа и Боке. То је прича за неку другу прилику али сигурно носи са собом велику поруку и нама који исто, а можда и веће бреме носимо данас.
Убијеђен сам да је Матица Боке сјеме које ће тек развијати и давати плодове. Блиска будућност и нова удруживања у шири европски контекст дају за право да размишљамо у правцу интензивније приче регионалног развоја у Црној Гори. То је шанса коју Бока једноставно мора искористити, а Матица Боке треба да искористи прилику да се наметне као релевантна адреса која ће се борити против владајуће централизације, асимилације и девастације њеног животног и културног простора. Да буде мјесто окупљања и размјене позитивних мишљења као што је и наведено у Статуту.Можемо посвједочити да су то имали на уму оснивачи Матице Боке када су удахнули живот у ову за Бокеље велику идеју.
Матица Боке има за собом велики легат јер се залагала за праведне циљеве. Иако су те борбе увијек биле против много јачих противника из којих смо углавном излазили као поражени, те битке нијесу завршене. Због тога чланови Матице Боке могу данас свакоме погледати у очи и рећи ми смо се први (у великом броју случајева и једини) за то залагали. Од отцјепљења Црне Горе, преко питања Превлаке, српског језика у школству до Морског добра. То је наша лична карта са којом убудуће можемо покуцати и на нека за нас нова врата.
Питање културе и привреде су кључна за будућност Боке и зато морају остати наши главни задаци. У том циљу Матица Боке мора интензивније радити на окупљању младих и самосвјесних интелектуалаца из Боке који подржавају ове циљеве. Иако нам можда из ове перспективе тако не изгледа има велики број оних који подржавају и цијене Матицу Боке, који воле свој крај и који желе да се активно укључе у борбу за њену привредну, културну и духовну обнову и нови живот. Једна од идеја о којој вриједи размислити је и оснивање нових мјесних одбора у Боки поред постојећих подружница како би се равномјерније распоредиле активности и привукао већи број чланова.
За успјешан будући рад од пресудне је важности реализација иницијативе о укључивање у Матицу Боке Бокеља из Београда и сарадња са Матицом Српске, друштвом чланова у Црној Гори. Природно је да је од великог значаја и сарадња са Генералним конзулатом Србије у Херцег Новом, свим сродним институцијама и организацијама у Боки чији рад почива на сличној платформи израженој у Статуту, као и локалним управама и институцијама система. Међу будућим културним пројектима, трибинама и издавачким подухвати не смије се заобићи ни Боки близак херцеговачки дио Републике Српске, прије свега Требиње.
Матица Боке мора у првом реду да интензивира рад на издаваштву. Осим свог гласила које би требало да излази бар једном у пола године, ако не и чешће сматрам да је у духу новог времена и праксе неопходно покретање веб сајта Матице Боке. За то не требају велика материјална средства, али би интернет странице са информацијама о активностима, пројектима и актуелностима биле од великог значаја за даљи рад.
Исто тако Матица Боке би требала у будућност покренути питање оснивања фонда за издавачке подухвате аутора из Боке. За функционисање Матице Боке од кључног значаја је обезбјеђивање просторија за рад бар у сједишту у Херцег Новом. Вријеме иза нас је показало да тај задатак није лак. У том циљу требају се интензивирати разговори са надлежнима у општини, како би се могло изнаћи неко рјешење. Потребно је да Матица Боке добије и своје канцеларије у остале три општине али обзиром на тренутне друштвено-политичке прилике у тим срединама реално је да се на реализацију тог плана сачека до следеће повољне прилике.
Праћење пројеката који се расписују на локалном и републичком нивоу су значајан сегмент будућег рада. У том циљу Матица Боке мора стимулисати рад њених чланова упућених у рад и функционисање НВО сектора и размишља да у будућности створи услове за професионалан ангажман лица које би обављало послове секретара.
То су по мени главне смјернице будућег дјеловања Матице Боке којом се обезбјеђује њено мјесто у друштвеним токовима Боке, Црне Горе и региона.
У Тивту
25.јула 2012. године
Жељко Комненовић