Први српски буквар

У манастиру Градиште у Паштровићима, село Буљарице настао је први српски буквар и Молитвослов чији су аутори били јеромонах Стефан Давидовић и инок Сава Дечанац. Молитвослов те прво и друго издање Првог српског буквара штампани су у Венецији 1597.г. ћириличним писмом а на Савин дан 2011.г. промоцију поновљених издања, у манастиру Градиште извршили су митрополит Амфилохије и историчари Мирослав Лукетић и Ратко Марковић Риђони и домаћин, игуман Павле.

Крајем 16 вијека, по исправама из Паштровића, у манастиру Градиште, метоху манастира Дечани, међу манастирским братством помињу се игуман Дионисије, старјешина манастира, смерни игуман Стефан и јеромонах Сава од Дечана. На основу истраживања нема сумње ко је био аутор Молитвослова, јеромонах Стефан Давидовић који је заједно са иноком Савом, поријеклом из Паштровића био и аутор Првог српског буквара. Значај првог српског буквара јесте његова педагошка вриједност као прва књига из које се учило читати у српском језику.

Није никакво изненађење што је Први српски буквар припремљен за штампање медју Србима у Боки Которској,у којој су Паштровићи у оквиру Млетачке републике уживали велику самоуправу. У тим условима, имајући добре комуникације са просвјетним и култруним развојем у Венецији и другим градовима западне Европе, образовани монаси манастира Градиште могли су приступити припреми за штампање Молитвослова и Првог српског буквара.

У манастиру Градиште чувају се списи и документи који потврђују изузетну историју овог манастира,а могу се набавити и фототипска издања Молитвослова и Првог српског буквара.