Проживљено исповједно сјећање пјесмом
Прозни писац и пјесник Тодор Живаљевић Велички је стваралац романескне биографије.Рођен 1950 године у Пећи.Данас живи и пише у Подгорици. Живот проведен у олуји оставио је дубоке трагове у више романа, књига, лирских записа и збирки пјесама као и насликаних слика . Новообјављени наслов „ Метох и ја“ представила је прије двије вечери „Матица Боке“ у Херцег Новом а промотери као и сам аутор у просторијама резиденције Саватија Љубибратића на Топлој рекли су да и ово дјело Величког тематски надопуњује стваралачку трилогију саздану на симбиози окрепујуће носталгије и суморних тонова. У њој се преплићу и међусобно надограђају завичајне слике и призори, опора сјећања и присни амбијенти, ноћне море и сцене међуљдског озарења О семантичкој пуноћи и асоцијативној алузивности аутора и његовог новог дијела на промоцији говорила је филозоф и књижевник мр Вишња Косовић која је казала да „самим насловом аутор потврђује језикословену мудрост. У имену је суштина. Језик је, дакле мјесто бивања, збивања и памћења живота и културе. Поема „Метох и ја“ , тачка је укрштања лирског, приповједног и драмског. Она је дубоко проживљено и исповиједно свједочење пјесмом. Иако оставља утисак мелично- пригушеног поетског уздаха из једног даха, ова поема је дубоко поетско –рефлексивно сагледавање и самосагледавање, исказно кроз драматику и снагу пјесничког језика. Из те рефлексије произилази егзистенцијалан пуноћа дијела. И тако се постиже узајамност и сагласје доживаја пјевања и мишљења .Пред нама је насграђена књига првом наградом Златником са ликом Светог Саве на Петом међународном Сабору духовне поезије –Раковице 2015. Овај податак је сасвим довољан да неупућене упути и приведе, и аутору и овој књизи . А тек наслов „Метох и ја“ синтагма дедукована из нашег узвишеног имена Метохија. Медтох је црквени посјед, црква и црквиште као духовна завичајност и духовно кућиште. За нас је Метох оно што је за старе Хелене био ЕТХОС КАИ ЕТОС- кућиште,мјесто гдје стичемо и завичајност и обичајност: и духовну и животну укорјењеност. И етику и естетику и аксиологију, тј вриједности које ће нас водити кроз живот рекла је Вишња Косовић.
Публициста Миле Цимил јенагласио да је ово поема која је написана после тетонских поремећајаи. Ово је запис у функцији епилога да се неко у име свог личног или Бог би газнао чијег интереса одриче Косова и,косовских светиња. Ово је вријеме кад у једном наслову струје и преплићу флуиди поетске сензитивности кад је на дијелу вријеме бечашћа губитка морала и свиг других људских вриједности. Сви то знамо али је пјесник,стваралац сликар записао поему удахнуо душу и поруку да човјек трага за оним што носи у себи, да је завичај, Метох (ија) у себи које се аутор не одриче попут власти у Црној Гори. Тако и Тодор Живаљевић –Велички носећи дух завичаја у себи исповједа поему кроз коју се очитује горка судбина сеобара и људи са косовског метоха.Казана је зрелим гласом, исписана сигурном руком, остварена модерним начином, натопљена животном мудрошћу и даром којим је завјештао ову вриједну пјесничку књигу казао је Мило Цицмил.
Ово је моје исповједно свједочење пјесмом.Овај наслов и поема „за род мој Велички ово је сагледавање кроз снагу пјесничкој језика. Ја сматрам да је поезија дар срца. Ја тражим своје пјесме и сматарам да сваки запис заслужује своје вријеме“Метох ија је компактна књига кроз коју се у поетској функционалној транспаретности, слуте трагови у времену, знаци судбине и путокази историје, исто колико и душе предмета и атмосфера древности и светости Мето (хија) мој семантички кључ и свеважећи хоризонт. Поручио је Тодор Живаљевић Велички.
Текст и фото З. Шакотић