Становници Приморја ће предсједнику Скупштине Црне Горе Ранку Кривокапићу упутити захтјев да се са дневног реда сједнице заказане за сриједу повуче расправа о нацрту Закона о Морском добру који је дискриминаторски и противуставан – закључак је веома посјећене трибине Матице Боке „Приватна својина у зони Морског добра” у мултимедијалној сали општине Тиват.
На трибини којој су присуствовали потпредсједник СНП, Владо Шањо Самарџић, потпредсједник ЦДУ Невен Станичић, посланици Снежана Јоница и Обрад Гојковић, одборници у локалним парламентима приморских општина, представници МАНС, НВО „Могул” из Улциња, Тиватске антикорупцијске акције, НВО „Јаз Мрчево поље”, Митрополије црногорско приморске и представници Морског добра чуле су се поруке да уколико власт не буде имала слухе за захтјеве грађана на Приморју, нијесу искључени протести и блокада путева. Матица Боке ће како се чуло прослиједити своје амандмане на овај закон којим ће тражити измјене нарочито у члану 25 којим се дефинише својински режим у зони морског добра, а тражиће и повлачење става Врховног суда о овој проблематици.
Отварајући трибину, предсједник Скупштине Матице Боке, Драган Лепетић је рекао да Предлог Закона о Морском добру није прошао стручну правну експертизу. „Треба прибавити мишљење експерата да би овај закон био примјенљив. Он би требао да допринесе правној сигурности грађана, али и будућих инвеститора а не да се доноси на овај начин по систему грлом у јагоде”, истакао је Лепетић.
„Црногорске елите крећу у заштиту своје имовине дискриминишући све остале. Овим предлогом закона врши се дискриминација Примораца који имају имовину у зони морског добра у односу на остале грађане Црне Горе. На овај начин власт жели одузето и легално стечену имовину и прогласити је правном. Принцип стицања имовине мора бити једнак и за грађане и за државу”, рекао је Иван Старчевић образлажући амандмане Матице Боке. Он је у име Матице Боке тражио да се Закон врати у форму нацрта и на јавну расправу.
Инес Мрдовић из МАНС-а је поручила да је ријеч о дубоко неправедном закону који ће са Законом о ескпропријацији имати несагледиве посљедице по укупан живот грађана. „МАНС-ов тим ће у понедјељак прослиједити тридесетак амандмана које ћемо пласирати посланицима у црногорској скупштини. Огроман број амандамана довољно говори о томе колико се ради о проблематичним и спорним рјешењима. Ништа ново кад је у питању Влада Црне Горе гдје се много тога договора иза затворених врата. Ако се забрањује право својине на морској обали, плажама, привезиштима, онда то грађанима треба објаснити”, истакла је Инес Мрдовић питајући зашто је предлог овог закона купио прашину у скупштини, а сада се одједном појављује у процедури. Она је истакла да је индикативно то што се расправа о закону о морском добру поклапа са новим прописима у вези геолошких истраживања нафте и гаса у мору и поручила да ће МАНС тражити да нова Агенција за управљање морским добром одговора Скупштини, а не влади Црне Горе.
Посланик СНП, Снежана Јоница је истакла да је досадашња пракса у скупштини показала да се законски предлози повлаче из процедуре уколико има већ број амандмана од чланова закона, али да то зависи од воље Ранка Кривокапића. Клуб посланика СНП је припремио у овом моменту 16 врло прецизних амандмана, али постоји механизам који ћемо употијебити ако амандмани не прођу да се заустави дооношење овог закона”, рекла је Јоница додајући да треба прецизно одредити границу морског добра. Она је на трибини у Тивту поручила да је приватна својина неприкосновена, да је закон посљедица приватних интереса те да није случајно што се појављује сада када је актуелизована прича о гелолошком истраживању подморја.
„Концепт овог закона је потпуно промашен. Промашен је у односу на приватну својину, у односу на локалну управу и у односу на институције државе. Члан 27 одоброва својину у случају концесије, значи оним богаташима који су дошли прије пар година могу имати својину док концесија траје, док се нама старосједиоцима то право одузима. Дјеца која наслиједе ту имовину мораће да закључе концесију да би задржали имовину”, рекао је посланик Обрад Гојковић додајући да по препорукама Савјета Европе, општинама припада управљање морским добром, а не предузећу у коме су просјечне плате по 1.000 еура.
Аплаузе присутних измамио је говор Милована Бојића, директора клинике „Острог”, бившег савезног министра који има викендицу у Обали Ђурашевића. Он је поручио да је некоме живот берба, а некоме борба. „Нема љепшег мјеста да човјек изгуби главу него у одбрани свог кућног прага. Сад ће да се нађе Морско добро да нам каже да смо ми своју имовину неодговорно користили, па ће да прођу са шеталиштем и да издаје лежаљке, продаје кокице, пљескавице уличарке уз живу музику. Наша акција треба да буде јединствени потпис на захтјев „Не доносите ово” је овај закон носи фаталне посљедице.
Драган Буздован из НВО „Јаз Мрчево поље” је позвао на јединство свих тражечи да власници земље у зони морског добра нађу алтернативна рјешења за одбарну својих права укључујући и протесте.
Бокељски филателиста Томо Катурић из Каменара је истакао да законе о морском добру доносе “они који немају ни метра у море”. “Требамо бити сви јединствени и овакве законе које Морско добро намеће треба блокирати. Наши стари се градили мула. мандраће, обале да би трабакуле долазиле и доносиле пијесак, креч и камен да би се градиле ове лијепе историјске палаче”, рекао је Катурић.
Представник Митрополије црногорско приморске, јереј Миајло Бацковић је затражио да се у амадманима на предлог закона тражи јасно дефинисање статуса споменика културе и црквених објеката у зони морског добра.
Божидар Вујичић, одборник у будванском парламенту је рекао да је интенција власти да национализује неспорну приватну својину, и да власници морају да дигну свој глас укључујући и грађанске протесте.
Игњо Милиновић је истакао да су Бокељи током историје били принуђени да се боре против разних окупатора, а сада су у ситуацију да да бране имовину од богаташа. Он је рекао да се за границу морског добра узме средњи ниво живих морских мијена.
Васо Момчиловић је рекао да ово није закон о морском, већ о обалном добру, те да није одређена нулта линија од које се по прописима рачуна граница захвата морског добра.
Преносећи искуство у одбрани својих имовинских права, новинар Синиша Луковић је препоручио Бокељима и Приморцима одбрану својих права ван институција, ако треба и блокаду путних праваца који из Боке воде ка унутрашњости.
Предсједник НВО „Могул” из Улциња, Џемал Перовић је истакао да Морско добро директно задире у надлежност локалних самоуправа. „У Улцињу је то толико драстично да зона морског добра улази 1.800 метара у копно. Ово је тема коју је организатор трибине погодио. Отпор оваквој политици је требао бити јачи и масовнији. Има народних израза који својину везују за људску душу, за аманет предака, за идентитет. Обећавам вам подршку „Могула” и у петицијима и у сваком другом облику борбе”, рекао је Перовић.
Сублимирајући закључке трибине Мирко Ковачевић је рекао да ће Матица Боке тражити од Врховног суда да стави ван снаге свој правни став о питању својине у морском добру и организовати потписивање петиције.
