Бокешко-паштровачко вече- о ћириличном наслијеђу Боке и цијеле историјске Јужне Далмације и његовом положају данас, био је тема програма шеснаесте вечери Трга од ћирилице у Херцег Новом. На ову тему, говорили су протојереј ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, Жељко Комненовић, предсједник УО Матице Боке, др Драго Шеровић и проф. Вишња Косовић.
Перовић је кратко говорио о значају усменог предања и светосавског насљеђа у Боки и Паштровићима.
– Крајем 19.вијека у Босанској вили је излазио низ текстова који је говорио о историографском основу за светосавље у Боки, али се добрим дијелом тицао њеног усменог предања,од чега је много тога записано. 1897.године је тако објављен запис игумана паштовског Димитрија, који је записао причу “ Св Сава и чобанин”, а коју му је испричала мајка, која је била неписмена жена. Сличан мотив светосавског насљеђа кроз усмено предање, само нешто раније, налазимо код Стефана Митровог Љубише, који је успио да преприча два нардодна предања о томе како је Св Сава, молитвама успио да направи пут до острва Св Никола. Када причам о народном предању, желим да истакнем да смо данас изложени разним идеолошким черупањима, да када ми из цркве кажемо да је нешто из предања, одмах оцијене да то нема везе с науком, него да је ријеч о бабским причама., неписмених људи. Па ћу нагласити да је усмено предање, једно од важних научних извора, поред писаних извора и споменика материјалне културе, казао је Перовић.
Када је ријеч о светосавском насљеђу у Боки, истакао је улогу Сава Накићеновића и Остоје Црногорчевића, који записују народна предања како је Св Сава из села Бигова, отишао на једно од својих мисионарских путовања у Свету земљу. Осим тога, истакао је да су након Св Јована и Св Николе, у Боки најбројније цркве посвећене Св Сави, те да записима из предања говоре да се савин дан и пост Св Саве у Боки упражњавају од памтивијека.
Комненовић је истакао, да је питање положаја српског језика и ћирилице у црној Гори увијек било а данас више него икада, системско питање, питање опстанка српског народа, његове утемељености, конститутивности, еманације и духовне вертикале на овом простору.
– Од референдума 2006.године, на дјелу је државни пројекат мијењања идентитета конститутивног народа чисји су сви преци од постојања до данас писали писмом светих просветитеља Ћирила и Методија.По својим карактеристикама, овој се пројекта спроводи по узору на раније праксе које су над народом у Црној Гори, спроводиле окупационе силе и комунистички режим након 1945.године. У пракси то значи да валст, методе идентитетских реформи спроводи над својим народом, што је незабиљежен процес у Европи након пада комунизма. Отворена дискриминација и насилно протјеривање српског језика из школа, измишљање политичког “ црногорског” језика, а све праћено институционалним мијењањем идентитета народа, разлози су што је Матица Боке, од самих почетака свог рада посвећена заштити и његовању српског језика и ћирилице, казао је Комненовић.
На овакав став, како је нагласио, не обавезује само духовна вертикала српског и не само српског народа у Боки которској, већ читава писана грађа и вијекови борбе за културну еманципацију.
Као примјер је навео спомен плочу на школи у Морињу коју је завајештао Криле Милиновић, а на којој пише “ Међу огњем, воодм и вучким зубима дижем православном роду ове стубове 1848.године”. Комненовић је истакао да нема значајнијег писца на српском говорном подручју, који није стварао у Боки, од Вука Врчевића, грбаљског учитља и сраданика Вука Караџића, Јосипа Троповића, Сима Матавуља, Алексе Шантића, Михаила Лалића, Ива Анадрића, па све до Николе Маловића.
– Шта је српски језик и ћирилица за Боку и Бокеље, довољно говори потпис ћириличним курзивом аустроугарског цара Фрања Јосифа, на мирновном споразуму са Кривошијанима 1870.године који се чува у ризници Српске православне црквене општине у Котору. У Боки су основане најстарије школе на српском језику и печатан први српски буквар. У свештеничкој кући Костића у Кртолима 1778.године је основана српска народна школа која се сматра за најстарују народну школу у Црној Гори. У манастиру Градиште у Паштровићима настао је први српски буквар и Молитвослов чији су аутори били јеромонах Стефан Давидовић и инок Сава Дечанац. Молитосов као и оба издања буквара, штампани су у Венецији 1597.године на чириличном писму. Потом ту је и књига “ Жертва Аврамова”, Викентија Ракића, штампана 1799.године, предвуковском чирилицом у штампарији, Франћеска Андреолија у Котору.На српском језику и ћирилици писали су католички надбискупи у Боки а међу њима Андрија и Вицко Змајевић, казао је Комненовић.
Он је посебно нагласио да је у манастиру Михољска Превлака, у срцу Боке, првом сједишту Зетске епископије, Свети Сава 1262.године, написао Иловачку крмчију ( Номоканон или Законоправило).Комннеовић је поручио да уколико Сби н ежеле да нестану као народ, нису довољни издавачки пројекти, књиге , расправе, конференције и декларације, већ дјела, попут привтаним школским институцијама за најмлађи узрас у којима би се изучавали српски језик, ћирилица и култура срспског народа.
Проф.др Шеровић је цитирајући бројене ауторе који су писали о Св Сави, поручио да светосавље мора бити узор живота свих, истакавши да је такав човјек увијек у заједници с Богом.
– Св Сави је Бог дао велики задатак, да спозна и уређује природу и да спозна и уређује себе. Такав човјек непрестано ствара свијет и нас у њему. Св Сава је испунио оба задатка и као такав постао узор за сва времена, казао је Шеровић. Он је истакао, да поред Св Саве, младим људима би требало да буде узор Михајло Пупин.
Проф. Косовић, је казала да је предање, које је зик, она жива утемељујућа снага свеколике духовности.
– Када предање дозрије до поетске ријечи, постаје језикословље. Наше језикословље, наша одређеност Св Сави од средњег вијека па до данас, треба да нас са висине овог вијека, у којем су вриједности поремећене, подсјети и подстакне на успостављање квалитетног односа традиције и савремености, које су непрестаном односу. Само жив дијалогични однос између традиције и савремености, доводи човјека до свијести о историјском и враћа достојанство.
У музичком дијелу програма, наступила је етно група “Грбаљ”.
Текст и фото К.Матовић