Што се дешава српском, дешавало се само руском језику
Матица Боке и невладине организације Актив професора српског језика и књижевности – Никшић, Глас, Српски Соко Херцег Нови, Друштво за архиве и повјесницу Херцегновску, Друштво српско-руског пријатељства, Коло српских сестара Херцег Нови и СПКД Просвјета у резиденцији Љубибратића на Топлој обиљежили су међународни дан матерњег језика.
Дан матерњег језика који је УНЕСКО прогласио 1999.године обиљежен је трибином „О очувању српског језика и ћирилице“ на којој су говорили проф. др Вукашин Баћовић, Гордана Стијепчић Булатовић, Веселин Матовић и Милојко Пушица.
На трибини која се трећу годину заредом приређује у Херцег Новом промовисан је двоброј часописа за српски језик, књижевност и културу „Слово“.
„Српски језик су вољела и поштовала редом чувена научна имена Европе“, подсјетио је проф др Вукашин Баћовић. „Српски језик је поштован. Злим удесом, наш народ то не зна или не прихвата из незнања или страха. Зато сам и изабрао угао одговора на питање колико је знаменитих Руса, Чеха, Француза и осталих Европљана било фасцинирано српском књижевношћу и уобличио ту тезу у тексту „Српски језик – трајни темељ српске духовности“. Ако немамо језика, немамо ни духовности. Иако смо један од мањих народа, наш језик се убраја међу познатије у свијету. По својој старини и умјетничкој снази која је вакрсавала кроз тај језик, налазио се одмах послије хебрејског, грчког, латинског и руског језика. У словенским народима поред руског језика, српски језик заузима доминантно мјесто. О томе су научне и писане студије оставили најумнији књижевни ствараоци и лингвистички научници на планети“, истакао је Баћовић.
Он је нагласио да насупрот ненаучном и насилном наметању непостојећег језика стоји читава српска књижевност, са надмоћним Његошем и другим великанима српског духа и пера. „Стоји и лингвистика као наука о језику да се језик не може правити измишљањем неких других назива. Морамо поштовати ћирилицу, најстарије наше писмо. Срби су са својим ћириличним писмом културно настали. Не дај Боже да је потиснемо, сигурно би нестали као културни индивидуалитет“, закључио је проф др Вукашин Баћовић.
Предсједница Друштва српског руског пријатељства Гордана Слијепчић Булатовић је подсјетила да на развојни пут српског језика и писма преко Ћирила и Методија, Климента и Наума, Доситеја, Вука Караџића. „У Књажевини Црној Гори, Ђуро Поповић издаје „Читанку за други разред основнијех школа“. Цитат аутора у књизи је „Дјецо, вас је Србин родио стога се и ви Срби зовете. То ћете име ви до смрти носити, њим ћете се пред свијетом дичити. Ако ко науми да вам мјесто њега какво друго име наметне да ћете прије умријети него то допустити. Кад постанете људи требате да волите своје Отачаство – Црну Гору“. Медијском кампањом, фалсификовањем, прећуткивањем, одлуком плаћених „интелектуалаца“, подилажењем политичара данас скоро да нема ћирилице у Црној Гори а српски језик је „бошњачки, хрватски, црногорски-матерњи“. Често пута у једној породици имамо двије нације, најмање два језика а писмо само једно – латиницу“, истакла је Булатовићева.
„Што се дешава српском језику, дијелом се дешавало само руском језику“, рекао је Веселин Матовић уредник часописа „Слово“ који издаје Актив професора српског језика из Никшића.
„Преименовање и распарчавање језика дешавало се само словенским језицима – руском и српском језику. Један од битних фактора који угрожавају мање и средње језике у свијету јесте тзв. „језичка глобализација“. Посљедица те опште глобализације и новог свјетског поретка је да енглески језик постаје општи, глобални језик. Статистичари су утврдили да 75 одсто међународне кореспонденције обавља се на енглеском језику. Преко 80 одсто компјутерских информација је на енглеском језику. Чак и велики језици као што су руски, шпански, француски, италијански, њемачки језик угрожени доминацијом и притиском енглеског језика. Футуролози предвиђају да ће до краја овог вијека нестати 90 одсто малих и средњих језика. Тај процес ако буде наставио да се развија овим темпом пријети нестанку великог броја народа и нација. Са нестанкон језика нестаје народ и његова култура која може да постане артефакт у музејима и архивима великих народа“, закључио је Матовић.
Двоброј 46. и 47. „Слова“ читалачкој публици међу којом је био и генерални конзул Србије, Слободан Бајић представио је технички уредник Милојко Пушица, а госте је поздравио предсједник херцегновске подружнице Матице Боке, Љубо Шабовић.