На традиционалној прослави 4. јула Дана борца одржаној у Суторини, организованој као и сваке године од стране Удружења бораца НОР-а 1941- 1945. Херцег-Нови, Мирко Џуовић, члан ове борачке организације, прочитао је Отворено писмо Друговима палим борцима.
Другови пали борци,
Данас је 4. јули, Дан борца. Празник бивше нам заједничке државе СФРЈ. Те државе, као и вас, више нема. Али ми, ваши потомци, за чију сте се слободу борили и дали своје животе, као и сваке године скупимо се овдје у Суторини. Скупимо се да бисмо обиљежили тај дан и са поносом се сјећали вас – наших предака, ваше борбе и жртве за ово наше данас.
Тог 4. јула прије 74 године донијели сте одлуку о свеопштем народном устанку на цијелој територији онадашње нам домовине. И подигли сте устанак. Величанствен и јединствен.Устанак, када је цијела Европа била поробљена. Велике и моћне силе нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, заједно са домаћим слугама, окупирале су нашу домовину. Ви нисте устукнули. Нисте се предали. Борили сте се. Дали сте највећу жртву. Дали сте своје животе – 586 становника Херцег-Новог је погинуло у 2. Свјетском рату: 350 бораца и 236 жртава фашистичког терора.
На овом предивном мјесту и у лијепом спомен парку који смо направили вама у част, сваке године се окупљамо поносни на ваше дјело и на вашу истрајност. Поносни смо на вас. Поносни смо на вашу жртву, на вашу борбу за слободу, борбу за боље сутра.
Али, ми, ваши потомци из вашег бољег сутра, можда нисмо оно што сте ви мислили да ћемо бити. Другови пали борци, морам да вас обавијестим да смо ми, ваши потомци из вашег бољег сутра, продали мјесто вашег страдања. Продали смо мјесто вашег утамничења и патње, мјесто гдје су вас морили глађу и жеђу, мјесто гдје сте били болесни, мјесто гдје сте умирали. Продали смо мјесто гдје сте патећи сањали о овом нашем бољем данас. Ми, ваши потомци из вашег бољег сутра, продали смо мјесто вашег пркоса и патње. Дали смо га у закуп на 45 година. Са могућношћу продужења за још толико. Дали смо га у закуп, јер ми, ваши потомци из вашег бољег сутра, нисмо знали шта да радимо с њим.
Можда другови пали борци, можда ни ви не бисте дали толике жртве да сте којим случајем знали да ћемо ми, ваши потомци из бољег сутра, постати овакви какви смо данас.
Другови пали борци, ми смо данас, а бићемо и сваки будући дан поносни на вас. Тешко нам је Другови пали борци јер се питамо: да ли ће наши потомци имати због чега нас да памте и спомињу? Да ли ће наши потомци моћи с поносом да причају о нама, као ми о вама?
Другови пали борци, ми, ваши потомци из вашег бољег сутра, ми смо се предали. Збогом Другови пали борци.
У Суторини, субота, 4. јули 2015.