Матица Боке једна је од најпрепознатљивијих невладиних организација у Црној Гори. Поред бројних издавачких и културних пројеката, највише пажње јавности изазвале су њихове активности за праведније законске прописе у области имовинских права. То је био и повод разговора портала ИН4С са предсједником Управног одбора Матице Боке Жељком Комненовићем.
Иза Матице Боке су бројни подухвати. Како оцјењујете данас позицију ове организације у нашем друштву?
-Основни циљеви Матице Боке, од њеног оснивања 2001. године су борба за очување аутентичног начина бокељског живота, њену културну и привредну аутономију. Дугачак пут смо прешли. Неке ствари смо успјели, а неке не. Ипак, ако се узму у обзир наши почеци, за Матицу Боке и Боку се данас много гласније чује него раније. Бока је регија која је последње вријеме пред директним ударима централизације из Подгорице. Након гашења свих важнијих привредних организација, поморства, бродоградње, Боки је преостао јединствен природни положај, простор и људи. Поред становника, највреднији преостали ресурс је простор који се у последње вријеме немилице уништава. Бетонизација обале, угрожавања права приватне својине мјештана, слабљење позиција локалних самоуправа доношењем централистичких закона и прописа су главни проблеми са којима се суочавамо. С друге стране је покушај минимизирања јединствене бокељске културне баштине кроз пројекат „Црна Гора – једна културна адреса“. Ако само поменем чињеницу да се новом реорганизацијом судске власти предвиђа укидање судова у Котору и Херцег Новом и њихово измјештање за Цетиње, Никшић и Подгорицу онда постаје сасвим јасно у којој се ситуацији Бока данас налази.
Како становници Боке доживљавају вашу организацију? Јесте ли задовољни одзивом на догађајима које организујете?
– Бокеље, који су пробирљива публика навикнута на квалитетне догађаје тешко је импресионирати. Међутим, обзиром да Матица Боке има седам подружница у свим бокељским општинама – Херцег Новом, Котору, Тивту и Будви све догађаје које организујемо посјети за наше услове значајан број посјетилаца. Недавно смо организовали премијерно приказивање документарне ТВ серије „На веслу прича – Бока“ коју смо снимили минулог љета у сарадњи са нашим пријатељима из Удружења „Шта хоћеш“ из Београда у Порто Монтенегру и тражила се столица више. Слично је и са нашим трибинима, књижевним вечерима и расправама које смо организовали од Херцег Новог до Петровца. Сматрамо да је захваљујући преданом раду Матице Боке на актуализацији бокељских проблема, о Боки почело у задње вријеме све интензивније да се прича. Као реакција појавиле су се и политичке организације са бокељским предзнаком, а опозиционе странке које сада имају власт у Херцег Новом, Котору и Будви говоре о неопходности повезивања бокељских градова. Ипак, од политичке реторике до праксе је далек пут, али добро је да такве иницијативе постоје.
Како је протекла 2017. година за Матицу Боке? Чиме сте се све бавили?
– Ако нам је један од највећих успјеха борба против новог Закона о морском добру који је Скупштина Црне Горе одбацила између осталог и због наших јавних трибина и полемика у којима смо указали да је ријеч о суштински лошем закону, онда сматрамо за највећи неуспјех доношење новог Закона о уређењу простора и изградњи објеката. Организовали смо јавну трибину у Тивту којој је присуствовао и министар Павле Радуловић, писали амандмане, разговарали са представницима Мисије ЕУ у Подгорици, али без успјеха. То је наравно посљедица ситуације у вези бојкота парламента од опозиције и тога да су партије на власти саме предложиле и донијеле такво законско рјешење. Нажалост, опозиционе партије нијесу на вријеме схватиле „шта се иза брда ваља“ и да је закон на коме је министар Радуловић толико инсистирао у ствари укидање ингеренција локалних управа како би партије на власти компензовале губитак власти у три бокељска града. Ипак, Матица Боке је окупила све значајније невладине организације од Улциња до Херцег Новог, до сада смо увијек били јединствени у својим ставовима и оправдано се надам да ћемо тај највреднији израз наше борбе сачувати на корист свих грађана Приморја, али и Црне Горе.
Који су планови Матице Боке у наредном периоду? Да ли настављате у истом правцу?
– Правце Матице Боке одредили су њени оснивачи- у првом реду Илија Павловић, Никола Мештровић Љубо Шабановић, Игњо Милиновић који нажалост више нијесу међу нама, али и сви они који су од њених почетака у управним структурама Матице Боке. Интензитет активности ћемо још више повећати. Издавачка дјелатност је на врху листе приоритета. Након двадесетак књига које смо издали, слиједи промоција нове књиге др Вукосава Балевића „Отмице и удеси југословенских ваздухоплова у 20.вијеку“, Свеске Матице Боке које је минулих деценија неуморно писао један од најплоднијих бокељских публициста Васко Костић. Тренутно се бавимо реорганизацијом подружнице Матице Боке у Херцег Новом у коме очекујемо препород активности, коначно рјешавање питања добијања простора за рад у бокељским градовима, оснивање подружнице у Београду за чим влада велико интересовање младих Бокеља који тамо студирају. За ваше читаоце можемо најавити да ће ускоро на сателитском програму РТС и трећем каналу националног РТВ сервиса Србије моћи погледати девет епизода документарне серије „На веслу прича Бока“.