Уништавање вриједног културно историјског објекта у Кртолима
Вандали и немар уништавају Кулу капетана Зана Костића
Тиват – Кула капетана Зана Костића, историјски објекат из 1701. године у кртољском засеоку Костићи преживљава своје последње тренутке. Остаци некадашњег велелепног утврђења високог венецијанског војно поморског старјешине у Кртолима из дана у дан нестају. Из бедема и зидова свакодневно се односи камен, двориште је претворено у депонију, а непознати починиоци су из унутрашњости комплекса недавно однијели више камених посуда за складиштење уља.
„Судбина куле капетана Зана Костића је жалосна“, каже један од Занових потомака, тиватски публициста Васко Костић. „Није само објекат разорен зубом времена и људским немаром већ зидове уништава и растиње. Жиле бршљана и пузавица разарају зидове. У приземљу куле била су четири пила (камене посуде за уље) и три мања. Биле у у овој просторији и пећи, пањеге (нише у зиду) да су извјесно вријеме у случају неког напада могли да се склоне жена, дјеца и старци Костића док би мушкарци бранили објекат. Приземље куле опасано је дуплим зидовима и пролазима. Пила су недавно нестала кад су околне куће почеле да се препродају и граде. Срушили су оградни бедем да би могли да их изнесу. Нико не зна ко је то изнио. Мјештани кажу да су током ноћи дошли камиони са дизалицама, натоварили пила и однијели их“, каже Костић.
Кула капетана Зана је средишњи комплекс у селу Костића. Зано је био имућан па је овај комплекс градио и дозиђивао и кулу која је доминирала комплексом. Објекат је зачет за вријеме харамбаше Косте Пламенца из огранка Соколовића од кога Костићи воде поријекло. Он је био хајдучки харамбаша кога су прихватили Млечани пошто је након бројних бојева са Турцима био рањен. Венецијанци су му помогли новчано и у материјалу да се објекат изгради.
„Ово је читави комплекс – „контијера“ капетана Зана Костића. Он је био капетан венецијанске „олтрамарине“. Имао је веома високи чин у Венецији. Чин је заслужио пошто је својим бродом „Света Марија“ у Коринтском каналу потопио чудовишну „џемију“ Ибрахим паше моћни турски брод који је имао по 25 топова на сваком боку. Након потапања турског брода добио је признање од которског провидура Бартола Мора, послије тога живио у вили поред Дуждеве палати у Венецији, школовао кћер која је постала монахиња. Костићи су иначе имали 13 свештеника у својој лози и три монахиње које су биле високообразоване“, прича Васо Костић, публициста који је објавио на десетине дјела из историје и традиције Боке.
Занимљиво је да је ратне 1942. године из Куле капетана Зана нестао и јатаган који му је предао Ибрахим паша на својој „џемији“ која је тонула. Најважнији Занов ратни трофеј који је чувао осам генерација Костића однијели су италијански војници из куће попа Марка Костића.
У боксу;
Постојала је иницијатива да се Кула капетана Зана Костића заштити код Завода за заштиту споменика културе као амбијентална цјелина, али су надлежни остали глуви на ову идеју. „Као и Богишићи и Мештровићи засеок Костићи је забиљежен као амбијентална цјелина али није стављен под заштиту државе. Ја сам више пута представницима Завода то предлагао, међутим од тога није било ништа. Можда би да је неко други то предлагао објекат био заштићен“, каже Васко Костић додајући да је дио комплекса и прва народна школа у кући попа Стијепа Вуковог Костића, једног од бројних свештеника ове породице из 1776. године. Ријеч је о најстаријој школи на српском језику у Црној Гори. Она је старија пола вијека од оне у Морињу, и близу 100 година од школе у Добрском селу код Цетиња коју званична историографија помиње као најстарију школу на народном језику у Црној Гори. Према подацима познатог бокељског хроничара Младена Црногорчевића водио је савински калуђер, јеромонах Нектарије Милиновић из Мориња. Ту је била и „владичанска камара“, резиденција у којој су одсиједале црногорске владике Василије и Сава Петровић као и аустријски маршал Лазар Мамула који је познат као градитељ острва Мамула на улазу у Бококоторски залив.
Ж.К.