Бокељске тврђаве, без обзира ко их је градио, нису грађене да буду мучили-шта и тамнице Бокеља, како их замишљају неки нови „борци НОП-а и антифа-шисти“ сада када фашиста одавно нема. Напротив, грађене су да најчвршће могуће заштите Боку и Бокеље од свих незваних и непожељних уљеза. Ти „борци“ желе Мамулу као „МЕМОРИЈАЛНИ МУЗЕЈ“. Чега? Поштени оснивачи музеја објективно би морали обухватити најмање онолико колико нуди овај скраћени подсјетник.
Историја свијета, па и острва Мамуле, не почиње од НОР-а, па ни наставком исто такве политике разбијача СУБНОР-а. Прије учесника НОР-а логораши Мамуле били су часни активни и резервни официри бивше Краљевине Југославије, прво Ср-би и па други који су одбили да остану у војној служби непријатеља.
Још раније, почетком Првог свјетског рата, први логораши Ма-муле били су припадници тада грубо растурене СРПСКЕ НАРОДНЕ ГАР-ДЕ – КОТОР, али и други угледни патриоти Боке, опет највише Срби.
Према томе, музеј на Мамули, ако га буде, не би могао бити само о логорашима из НОР-а, а да се робијаши Мамуле прије њих и не по-мињу. Као да их није ни било. Овдје се указује на правду и истину.
Историја Луштичког „Кружног острва“ много је старија је од твр-ђаве на њему, Док није било тврђаве, острво је било дио Луштице у сваком погледу: географском, историјском, политичком, имовинско-правном. Бока је била главна српска лука и прије Немањића, а од владавине Немањића Луштичко полуострво је припадало Михољ-ском збору, односно Михољској метохији (црквена имовина епис-копског манастира Св. Арх. Михаила на Михољској превлаци).
Луштица није била ни херцегновска, ни црногорска, ни државна, ни војна да би се лако превела у државну. Тако је било и послије Не-мањића када је Луштица имала своје двије самосталне општине Луш-тицу и Кртоле и признате печате: док те општине нису укинули.
Ко их је укинуо? Нису ни Млечани за четири вијека владавине у Боки, ни Аустријанци за још један вијек, ни низ краћих владавина: Наполеонових Француза, Мусолинијевих фашиста, Хитлерових наци-ста, па и Краљевине Југославије. Учинили су то поратни комунисти да развласте старосједиоце којекаквим експропријацијама, национализацијама, конфискацијама и у ту сврху створеним тзв. „Морским добром“. А шта је било са тако оствореним капиталом који се још умножава? Томе трага нема, бар да шира јавност зна. Сада је на реду да ту уврсте и једини преостали дјелић Михољске метохије – луштичко „Кружно острво“.
Прије укидања општина на Луштици, њихово Кружно острво су користили Луштичани и Кртољани (Михољски збор) као заједничку комуницу и одмориште морепловаца, рибара, гусара, тешко приступачно царинским и санитарним служба-ма. Тако су коришћене и друге комунице: шуме, пашњаци, рибњаци, солила, плаже и читава морска обала до измишљања „морског добра“, чиме су потопљени у дубине заборава сви михољски појмови: михољско (м.) љето, м. збор, м. метохија, М. превлака, а са њима и њихови културно-историјски значаји. Данас није потребно бити мудрац да би му постало јасно зашто је то урађено, на чију штету и за чије личне или политичке интересе. Кад-тад, и то ће изаћи на тапет да се поштено анализира и разјасни, као и многа друга злодјела прошлости. Било то некоме жао или мило, превише је тога било! Вријеме је да дођу, а уз Божју помоћ ће доћи, неке поштеније и стручније генерације, како оних на власти тако и њихових гласача.
Када је ријеч о луштичком Кружном острву прилика је да се отклоне случајне заблуде (вјероватније намјерне) о имену острва Мамуле.
Брисање историјских топонима и замјењивање новим без икаквог смисла, као што је „Ластавица“, јесте фалсификовање и назива и историје. Тога је у Боки много, нарочито у подручју Михољске метохије. У више прилика је реаговано против тога, али надлежне не боли брига да се са тим прекине и фалсификати отклоне.
Најстарији и прави назив (значи историјски) је „Кружно острво“ што има логике, насупрот „Ластави-ци“. Да је бар „Галеб“, „Шкољ“ „Шкољка“ или било шта друго а да има везе са морем. На примјер „Дафина“ или „Дафна“, морска нимфа заштитница улаза у Црно-дубоку ријеку (Боку). По омиљеној луштичкој легенди Дафину су богови казнили због забрањене љубави са богом сунца Аполоном. Са њим се виђала сваког јутра када га је чекала на свом Кружном острву да провири изнад ловћенских врхова. Инспирисане легендом су графике Неле Турин сликарке из Тивта. Извор зборник: ПРИМОРСКЕ ЛЕГЕНДЕ у издању УНИРЕКСА (Титоград, 1989, стр. 24, 25, 26.)
Дафина је дуго било најчешће женско име на Луштичком полуострву што показују старе црквене књиге и православне и католичке. Прва жена Кртољске општине звала се Дафина Франовић. И по античкој легенди, богови су Дафину претворили у ловорику, једину биљку којом је било обрасло Кружно острво, јер је отпорна на ударе морских таласа. Ловорика је сматрана Светом миришљавом биљком. Коришћена је умјесто јелке за окићено Божићно дрво и за кићење бадња-ка, кућа и посипање листова ловорике по подовима умјесто сламе. За ово име острва прикладније би било и „Дафина“ или „Ловорика“ него „Ластавица“.
Ластавицу за име острва могле су измислити само особе које су бркале сличне ријечи: „rondoni“ (кружно) и „rondine“ (ласта). Доказ за то може се наћи у многим језицима латинског коријена. Рјеђе у српском језику, па су скениране три реченице из једног извора: „Повјерљиво. Црногорска врховна команда. УТВРЂЕЊА У БОКИ КОТОРСКОЈ…“ (Цетиње, 1914. стр. 7, 29. и 33.) У 2. скенер-уломку пише ћирилицом „острво Рондони“, а у 1. и 3. латиницом „Scoglio Rondo-ni“. Оваквих доказа има много, а за ову прилику довољна су три.
Ко је побркао или измислио име
„Ластавица“? Ко би то могао ако нису доктори наука, академици самозване DANU – аутори и уредници ИСТОРИЈСКОГ ЛЕКСИКОНА ЦРНЕ ГОРЕ? (Подгорица, 2006.) На стр. 851. 4-тог тома су двије одредни-це истог наслова „MAMULA“ а различих садржаја, што није уобичајено. У оба тек-ста име острва је „Латавица“. Умјестио да грешку научно докажу, одбаце или испра-ве, они је папагајски понављају откривајући себе као кривце за заблуде.
Стратег, главни идејни пројектант и врховни командант читавог умреженог си-стема тврђава за брањење Боке Которске, био је специјалиста-инжењер фортифи-кација, аустријски артиљеријски генерал Мамула (1795. +1878.) Од 1850. до 1865. г. био је Намјесник Далмације што је највиши положај у тој регији. За то вријеме грађено је много тврђава, укључујући најљепше: Мамулу, Арзу и Понту оштро, да бране улаз у Боку. У то доба (19. в.) најсложеније је било грађење кружних објеката ручно клесаним каменом прецизно у милиметар. Мамула је презиме, а име избјегавају јер је чисто српско, Лазар, по српском цару и свецу Лазару Грбљано-вићу. Имена светаца носе сва острва у Боки, па зашто не би могло на улазу у Боку.
За очување аутентичности, тј. истине, грешка у имену острва се мора исправи-ти и престати понављати „Ластавица“ или само „Мамула“ без имена намјером да се изгуби српско лично име и да у неко догледно вријеме не би постало острво „Лаза-ра Мамуле“, али не тврђава на њему. Ако тврђава ипак постане меморијални музеј робијашнице и мучилишта, прикладније би било да име Лазара Мамуле носе неки од бројних друштвено-корисних објеката грађених највише његовом заслугом: путе-ви, мостови, бистијерне, школе, чак и парохијски домови највише у српским селима.
Преуређењем без великих трошкова, тврђава би могло постати и здравствени Лазарет, што су нека бокељска острва током историје већ и била.
Објекти грађени у спомен заслужних личности (школе, болнице, домови култу-ре, тргови, улице итд. немају у називу само њихова презимена. Без имена назив објекта не може бити комплетан.
У црногорској литератури се може наћи много похвалних врлина о аустријском генералу Мамули, али нигдје ни помена нема да му је име Лазар, а поготово да је Србин. За политичаре и „њихове историчаре“ то и није врлина? За њих је луштичко острво „Ластавица“ иако се раније никада тако није звало. Бркањем топонима кривотворе историју и истину. Ако изоставимо острво а само тврђави остане назив „Мамула“, што се упорно намеће, онда би у документима морало остати забиљеже-но да је то у спомен Лазару Мамули, Србину и стваратељу те и других тврђава ради заштите Боке и улаза у Боку, а не за робијашницу која је силом ратних прилика то постала у оба свјетска рата. Лазар Мамула са тим није могао имати никакве везе јер од 1878. г. није био жив.
Остало је отворено питање: Ко и како ће дијелити и трошити почетне, а затим и редовне профите од „посла за Мамулу“?
Шта би од тога припало манастиру на Михољској превлаци коме је „Кружно острво“ вјековима припадало у склопу читаве Михољске метохије. Тако би коначно бивша велелепна манастирска црква Св. Арх. Михаила, могла почети ницати из ужасних рушевина измјешаних са масом гробова Превлачких Свештеномученика.
Поменута је „политике разбијача СУБНОР-а“ при чему је ријеч о подјели на: ОБНОР (Одбор бораца НОР-а југословенске оријентације) и УБНОР (Удруга или удружење „бораца“ НОР-а и „антифашиста“ – и то када фашизма одавно више нема. То су „борци“ (војници данашњих владајућих странака) који су се, наводно, борили и гинули за „суверену Црну Гору које без њих не би било“. Па нека им буде како су заслужили.
У јуну 2015. медији су објавили писмо УБНОР-а посланицима и неким другим лицима са апелом великим масним словима:
ВаскоКостић, члан ОБНОР-а – подружнице Тиват и Матице Боке – подружнице Тиват.