Након трочасовне расправе у мултимедијалној сали општине на јавној трибини Матице Боке посвећеној Нацрту Закона о уређењу простора и изградњи објеката, закључено је да је текст законског рјешења у овом облику неприхватљив, да се не може измијенити те да га треба повући и вратити на поновну јавну расправу. Са представницима бокељских локалних самоуправа, Инжењерске коморе Црне Горе, приморских НВО, представницима политичких странака бокељских општина, архитектама, правницима и грађанима аргументе за и против укрстио је министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић. Расправи је присуствовала предсједница општине Тиват, Снежана Матијевић, предсједница СО Котор, Драгица Перовић, секретарка Секретаријата за уређење простора и изградњу објеката Тамара Фуртула, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Татјана Јелић, тим Министарства одрживог развоја и туризма, стручна јавност и бројни грађани.
Предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је рекао да ће поучени ранијим искуством борбе око Закона о морском добру, Закона о експропријацији и Просторног плана обалног подручја посебне намјене, примједбе и закључке у писаном облику доставити ресорном Министарству, посланичким клубовима Црне Горе и локалним Скупштинама. „Сматрамо да је овај нацрт проблематичан у првом реду због покушаја централизације и одузимања ингеренција у управљању простором локалним управама. Ту је неусклађености са Уставом и важећим законима, прије свих Закона о локалној самоуправи“, истакао је Комненовић додајући да су Крашићи јасан примјер шта се дешава са простором кад га планира Подгорица.
Слободан Бобо Митровић, архитекта из Друштва пријатеља бокељске баштине је истакао да живимо у времену у коме трпимо посљедице приватизације у коме су се најбоље фирме продале, а сад смо свједоци трговине са простором. „Власт продаје простор, а преварантска стратегија је да ћемо бити Монте Карло и стјециште европске елите. Европска елита не долази на вашаришта. Само се Тиват може похвалити јер има Порто Монтенегро и дијелом уређен простор“, поручио је Митровић. Он је подвукао да су преци Бокеља ишли у Америку, Цариград, Трст враћали се и куповали земљу, а „садашња политичка власт не може да смисли како да оживи привреду већ покушавају да продају што више Приморја“. „Страни инвеститори нијесу дошли да помогну грађанима већ су ту због личних интереса јер капитал настоји да се оплоди. Ми не профитирамо већ постајемо услужни сервис. Губимо тло под ногама и већ се јављају протести грађана због слободног приступа плажама Милочер и Плави хоризонт. Овај закон се не може поправити. Он је сабрао четири закона, одлучивање о простору је централизовано а имовинска права се нарушавају. Што се легализације објеката тиче морао се донијети лекс специјалис а не да се то уврсти у ово законско рјешење“, истакао је Митровић оцјењујући да је законско предвиђање главног архитекте „нечувено и нешто што не познаје свјетска пракса“. „Стил архитектуре је ствар естетских слобода и не може се персонализовати на нивоу државе“, закључио је Митровић.
Потпредсједник Скупштине Матице Боке, Божидар Чармак је рекао да није прошло ни годину од борбе са штетним законским рјешењима, а проблеми са законима се опет понављају. „Приватна својина је код нас изгледа проблем а не привилегија. Овај Нацрт је из породице закона правног насиља. Овдје није важно само питање легислативе већ је питање дубље и своди се на напад на материјални статус грађана на Приморју. Њиме се ствара могућност продаје земљишних парцела по принципу резања саламе. Такав је случај био у Буљарици гдје се инвеститор са Канарских острва покушао укњижити на 11 милиона квадрата земље у захвату морског добра. Људи преко ноћи остају тако без плажа и начина живота, а интервенционистчка рјешења саставни дио су овог законског рјешења. Приватни власници се стављају пред свршен чин, а главни архитекта треба да црта жеље инвеститора по Приморју“, рекао је Чармак.
Представник Нове српске демократије, Рато Брајковић је истакао да „Тиват у овом тренутку одлучује о судбини овог закона“. „Имамо два посланика у Скупштини Црне Горе, једног из ДПС, другог из ХГИ и њихов недолазак на скупштинско засиједање помогао би обарању овог закона. Госпођо Матијевић сазовите ОО ДПС и позовите вашу посланицу да гласа по савјести и не подржи овај закон. Из Котора имамо три посланика, из Херцег Новог једног. Јавност треба да изврши притисак и да се закон обори“, истакао је Брајковић предлажући да се на трибини усвоји закључак да бокељски локални парламенти одрже ванредне сједнице са једном тачком дневног реда- Нацртом закона о просторном планирању и изградњи објеката. „На захтјев предсједника општина, Скупштине треба да донесу закључак да се овај Нацрт повуче из процедуре, а уколико Влада не пристане да посланици гласају по савјести“, рекао је Брајковић.
Говорећи о појединим одредбама Нацрта, Бошко Вујичић је истакао да из Закона треба да се избаци став о овлашћењима Владе јер је она извршни а не законодавни орган. „Таква овлашћења могу да имају Скупштине локалних самоуправа и Скупштина Црне Горе, а не Влада. Овако сами на своју руку усвајате планска документа и заобилазите вољу грађана“, истакао је Вујичић додајући да је за планирање простора неопходна документациона основа које још нема. „Треба да се донесе Закон о Влади Црне Горе. Закон о локалној самоуправи је предвидио да одговорно лице у општини буде предсједник општине. Немамо Закона о Влади па самим тим ни министри не могу бити одговорни за своје поступке“, закључио је Вујичић.
Новинар Синиша Луковић иступајући као грађанин је рекао да „Нацрт овог Закона показује да је ова Влада највећи непријатељ својих грађана“. „Ријеч је о класичној централизацији иако то министар брани причом о одговорности. За све сагласност треба да даје Влада, за гасовод, за марине Кумбор и Луштица, а за то нема основа. Општине немају грађевинску инспекцију. Видимо какав се хорор десио у захвату ДСЛ Крашићи. Ово је што би ми из Боке рекли „паштроћ“ закон. За легализацију објеката мора да постоји лекс специјалис јер имате обавезу према грађанима који су све радили легално“, рекао је Луковић закључујући да је Нацрт непоправљив и да га треба вратити на јавну расправу.
Оливера Доклестић из Инжењерске коморе Црне Горе је оцијенила да овакав Нацрт вријеђа инжењерску струку и архитекте. „Ријеч је о централизацији управљања планском документацијом. Као да везете гоблен из Подгорице у Тивту. У позадини је трговина простором који је једини преостали ресурс. Њиме дајемо простор међународним истражитељима мора, а отвара се и простор за изградњу постројења за стране трупе, конкретно НАТО кога већина грађана Боке не подржава“, рекла је Доклестићева.
Мирко Ковачевић из Тиватске акције је рекао да је ова трибина у Тивту веома битна. „Локалне планске документе треба да доноси Влада у тренутку кад имамо власт једног човјека и његових локалних експозитура. Ово је монструозан примјер правног насиља. Циљ закона је ријешити проблем губљења власти у Будви, Херцег Новом и Котору у којима се налази 95 одсто вриједних просторних ресурса“, рекао је Ковачевић додајући да је скандалозна намјера да се урбанизми по општинама укину и пређу у грађевинску инспекцију. Други циљ је да се омогоћи људима који су у спрези са државним врхом да граде како хоће, а трећи да би било што више људи који бесправно граде. То је најопасније за демократски систем јер се системски прави хаос у простору како би се одржала власт. То је опасна намјера режима у тренутку кад крњи парламент од 42 посланика треба о овоме да одлучује. Гласаће они са обје руке. Волио бих да ме будућност демантује“, рекао је Ковачевић. Он је најавио да ће инсистирати да се поводом овог Нацрта Закона сазове ванредна сједница тиватског парламента који треба о њему да се одреди. „Децентрализација је незаустављив процес, а нама у Боки је преко главе наметнутих рјешења“, поручио је Ковачевић.
Предсједница СО Котор, Драгица Перовић је истакла да је читајући Нацрт поред одређених ставки писала примједбе „хорор, ужас“. Она је подсјетила да су објекти попут ресторана на Веригама и „пентагона“ у Котору примјери шта се све дешава последњих година са простором у Боки. „Овим је самосталност општина угрожена и оне се своде на мјесне заједнице. У суштини ово је Закон о централизацији јер ДПС жели да надокнади штету од губљења власти по општинама. У Министарству обмањују јавност слатком причом о укидању грађевинских дозвола коју људи воле да чују“, рекла је Перовићева уручујући министру Закон о заштити природног и културно-историјског подручја Котора.
Марија Николић, архитекта из Друштва пријатеља бокељске баштине је закључила да је Нацрт супротан европској повељи о локалној самоуправи и европском принципу регионализације. „Најпроблематичније је што се одлучивање о уређењу простора преноси на више инстанце. Закон је веома конфузан и обједињује у себи пуно различитих норми. Оне су везане за експропријацију, ставове Инжењерске коморе, легализацију објеката. Ми смо на јавним расправама расправљали о законском предлогу а овај текст се појавио испод жита. Наш простор је у хаосу и тај хаос и даље траје. Погледајте Рафаиловиће или Петровац. То се не може звати развојем, јер наш туризам убијају станови на продају. Плаћаћемо хотелима да се купамо у нашем мору. Мора се наћи ко је крив за ово стање, јер пребацивање кривице на локалне самоуправе не стоји“, рекла је Николићева додајући да одлука у закону о постављању државног архитекте крије његова „застрашујућа овлашћења“.
Примједбе на Нацрт закона имали су и архитекта из Подгорице, Борислав Вукићевић и инжењер из Тивта, Васко Момчиловић као и грађани из Грбља.
Коментаришући примједбе и одговорајући на питања, министар Павле Радуловић је је рекао да је тачно да је Бока посебна и да јој се мора поклонити посебна пажња, али да је исте примједбе као у Тивту чуо и на јавној расправи у Рожају. „Током расправе чуо сам три или четири конкретне примједбе. Све остало је политичка дебата. Сматрам да већина учесника није прочитала читав текст Нацрта. Могу да се сложим да је држава кривац због већег обима нелегалне градње, али слична ствар је и у региону. Сјетимо се да смо били у ратном окружењу, да су током бомбардовања 1999. трећину становништва чинила расељена лица. Овај Закон није писан као што се вечерас чуло, ни због избора, ни због НАТО. Нико не покушава да свали кривицу ни на кога али требамо да знамо да се корупција истребљује тако што се идентификује лична одговорност. И у другим државама постоје националне смјернице за архитектуру. Слике које су се вечерас прикизовале, Костањице и осталих локалитета ни мени се не свиђају. Ово стање није добро и то мора да се мијења. Дијагностификовали смо обољење и овај документ је шанса да кренемо у његово лијечење“, истакао је министар Радуловић додајући да је на адресу Министарства стигло доста сувислих примједби. Он је рекао да планови рађени на локалном нивоу неће пропасти, те да ће свака од пет области у Црној Гори имати свог планера. Он је најавио да ће у радну групу за имплементацију Закона уврстити све заинтересоване субјекте, међу којима су најважније локалне самоуправе. „Видим да се појединци у Инжењерској комори буне. Највише се буне архитекте и грађевински инжењери, али неко ће морати да одговора за то што је цртао“, поручио је Радуловић. Он је Матицу Боке замолио да му прослиједе закључке са трибине о којима ће се као и осталима одредити.
