Сажимање прошлог и садашњег.
У туристичком насељу Луштица Беј резидентима и гостима представљена је монографија „Тиватски сликари” – пројекат НВО”Матица Боке” коју је спонзорски помогла компанија „Луштица Девелопмент”.
О монографији су говорили чланови ауторског тима Жељко Комненовић и Невен Станичић и сликар Борис Драгојевић, а присутне је у име компаније поздравила Славица Милић. У музичком дијелу програма наступила је Милена Петковић на виолини. “Нашој компанији је било задовољство да подржи овако један важан пројекта за културу Тивта – издавање монографије о тиватским сликарима. Такође, задовољство нам је да организујемо промоцију у нашем насељу, на овом прекрасном мјесту док сунце залази” – истакла је Славица Милић. „Основа пројекта су тиватски сликари – прича о тиватској ликовној сцени. Посматрање тог феномена кроз монографију на 260 страна, са репродукцијама слика и критичким освртима. Све о тиватским сликарима на једном мјесту. Био је ово захтјеван пројекат за Матицу Боке. Помогли су нам спонзори, међу којима и Луштица Беј и ја јој се овом приликом захваљујем. Надамо се да ће бити прилика да сарађујемо и у будућности. Ова компанија, иначе, има веома добру сарадњу са тиватским умјетницима“, рекао је Жељко Комненовић, предсједник УО „Матица Боке”.
„Оно што је заправо капитално уз ово издање је сарадња са нашим спонзорима који долазе у Тиват. Ова монографија је романтичарски поглед, као онај пут неба кад заправо гледамо у прошлост. Много људи је ту прошло, а монографија отвара врата јендом новом погледу. Кад погледате углове из којих се Тиват гледа видјећете да су они из правца истока ка западу. Нема визуре из запада ка истоку. Ту визуру пружа ово мјесто и будуће голф игралиште. Чак и наши сликари, а половина су са Луштице, нису имали ту визуру према Тивту. Добили смо четири нова угла гледања. Један је та трећа димензија коју Тиват досад није имао. Друга визура запад према истоку, трећа са отвореног мора према заливу и четврта поглед према пучини. Кад се гледа са душом тај поглед добија и свој карактер. Духовно сажимање новог и старог је неопходно да бисмо живјели квалитетно у садашњости. Надам се да ће и Луштица Беј и његови становници бити саставни дио живота Тивта и да ћемо тај живот заједнички обогатити на обострану корист“, истакао је Невен Станичић.
„Надам се да ће оваквих пројеката бити и у будућности. Ми тиватски сликaри смо на различитим адресама, али једна нам је стална – Бока Которска. Оно што нас уједињује је оно што има соли у рукопису, дах маслине и живе медитеранске ријечи”, рекао је акаемски сликар Борис Драгојевић.
Ж.К.