Михољска Превлака спаја Исток и Запад
У организацији Митрополије црногорско приморске и Одбора за обнову манастира Светог Архангела Михаила-Михољска Превлака јуче је одржан округли сто „Обновимо Превлаку”.
Скуп, који је посвећен обнови манастира Превлака, древног сједишта Зетске епископије и Михољског збора отворио је митрополит црногорско приморски Амфилохије. „Добро је речено да међу свим старим древним светињама посебно мјесто заузима манастир Светог Архангела који нас је сабрао. Својом историјском вертикалом он спаја свеукупно хришћанско предање Истока и Западајош од времена римског цара Константина. Мјесто гдје се налазио манастир везано је и за културу античког Рима, дакле за дохришћанско вријеме, па тиме оно добија још и више на значају. Такви духовни центри нису мртвачнице него су живи организми, који страдају кроз вјекове, али се и обнављају. Обнављање не значи само очување зидова, него то сачувати и ревитализовати. Ревитализовати светињу.То старо учинити новим. Ново вино у старе мјехове како би рекло Јеванђеље. Тек тада је право вино. Зато смо и организовали овај научни скуп, да људи од науке , струке, знања помогну нам како и на који начин сачувати сваки дјелић светиње, открити га и учинити га доступним знатижељнику и туристи, али с друге стране и цјелокупно га обновити. Без литуругије, без монаха, без живота нема цјелокупне обнове“, рекао је митрополит Амфилохије додајући да историјски слојеви овог древног светилишта сежу до грчко-римског периода и предхришћанског раздобља у доба цара Константина.
Ректор Богословије „Свети Петар Цетињски“, протојереј ставрофор Гојко Переовић је нагласио да је округли сто посвећен обнови манастира Превлака и њене оправданости путем заштите нематеријалне културне баштине кроз очување вишевјековног култа и заштите материјалне културне баштине, кроз очување покретних и непокретних археолошких остатака споменичке вриједности.
Реферате на скупу поднијели су протојереј ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије “Свети Петар Цетињски” са Цетиња, др Павле Кондић, проф др Алексеј Пентковски са Духовне Академије из Москве, теолог др Ненад Милошевић, др Ђорђе Јанковић археолог из Београда, др Велибор Џомић и доцент др Трипко Драганић из Никшића, а прочитан је реферат историчара умјетности, проф др Анике Сковран.
Учешће на овом округлом столу узело је двадесетак научника из разних области-теологије, археологије, етнологије, права, вјерског туризма из Русије, Грчке, Италије, Србије и Црне Горе.
Ж.К.