„Везивањем мог имена за једну од обала града Херцегновог пренели сте ме у незаборавну 1918.г. Оно одушевљење, онај занос, оне наше наде нећу и не могу никада заборавити. Поносам сам што је Херцегнови био одвајкада на гласу са свога јунаштва и који је увек одолоевао непријатељским најездама,о чему сведочи историја Херцегновог и његови споменици“, написао је ђенерал Симовић и затим детаљно описао напредовање јединице коју је предводио од Подгорице до Боке Которске. Тих дана 1918.г.у Боки Которској образовано је Народно веће које су чинили др Филип Лазаревић, прота Јован Бућин и каноник дон Антун Милошевић и секретари Монди Перучић, професор и адвокат др Радоје Јововић. Ђенерал Симовић подсјећа како га је пред хотелом Бока у Херцег Новом дочекало бучно клицање а затим и поздравни говори и то католичког бискупа из Котора Учелинија,те предсједника општине Гојковића,предсједника Сокола Јова Секуловића.
На крају дужег писма 1937.г. ђенерал Симовић предсједнику Градског Поглаварства истиче:
„Проведених два месеца /1918./ у Херцегновом и сада су ми у живој успомени, те Вас најлепше молим да примите моју захвалност за ваше признање заслуга српској војсци и српским официрима. Са Градским већем изволите примити уверење мог свагдашњег поштовања са много топлих братских поздрава и најлепших жеља за срећу, добро и напредак како вас и ваших породица тако и слободног града Херцегновог“, завршио је 1937. писмо ђенерал Светислав Симовић чијим именом одавно више није обиљежено пристаниште у Херцег Новом. Ипак, сјећања не блиједе, епопеја Првог свјетског рата такође, па ће можда, једног дана, пристаниште у Херцег Новом добити име које је носило од 1937.године…
Д.Давидовић