Васко Костић, у име НВО „Михољски збор“ задужен за односе са јавноћу.
Писмена сугестија уз јавну расправу 22. 10. ‘15. у МЗ Кртолима о називима насеља:
На расправи 22. 10. 2015. усмено сам саопштио неколико запажања и сугестија које, иако не морају бити прихваћене, могу користити за разне сврхе да се не праве веће грешке барем у службеним комуникацијама. Више пута сам у разним прилика-ма упозоравао да је губљење или мијењање топонима: кварење језика, кривотворе-ње прошлости и изазов свађа. Да у току јавне расправе не бих одузимао превише времена, главну примједбу са сугестијом оставио сам да поднесем писмено.
Примједба: Када је грађен први хотел на Луштичком полуострву које са својим оба-лама и веома важним острвима усред Боке и на њеном улазу, обухвата просторно знатан дио Боке, разбуктале су се званичне и незваничне раправе како назвати пр-ви хотел. Било је више предлога, међу којима и један да испод назива хотела, ма какав био, буде меморијална реченица: „У спомен стријељаних родољуба“ на лива-ди пред хотелом. Стицајем околности и тадашњих мојих активности и ја сам уче-ствовао у расправама. Они који су одлучивали нису много знали па су одбацили сва три предлога за назив хотела које сам ја понудио са образложењима:
1. „Михољско љето“, што упућује на продужетак туристичке сезоне и да се не заборави да је тај хотел на подручју Михољске метохије манастира Михољске пре-влаке одакле и потиче назив тог „љета“ и која је исходишта и државности и духов-ности некадашње теократске Црне Горе све до данашње Митрополије Црногорско-приморске. То се не смије зборавити! Ни кривотворити;
2. „Соколовац“, како се још прије градње првог хотела звало подручје плаже и у залеђу плаже „Пржине“, а не „Пржна“ или „Пржно“, што је у Будванској општини. Најтачније је како се од старина звала, „плажа Траште“, што долази од „Traсte“ у значењу да је погодно за извлачење пловила из мора на копно.
Назив „Соколовац“ је 1934. г. прихваћен као међународни и тако се помињао у страној и нашој штампи која је редовно обавјештавала о догађајима на Соколовцу. Нарочио „Глас Боке“ од бр. 11. за 03. 02. 1933. до бр. 372. за 13. 04. 1940. Из тога су најважнији подаци коришћени у књизи В.К. „Најстарија народна школа у Црној Го-ри“, Београд, 1996/97 (стр. 157. до 170.) Ради илустрације издвојена су три наслова: „НА СОКОЛОВЦУ“ (стр. 166.), „ЉЕТОВАЛИШТЕ СОКОЛОВАЦ“ (стр. 168.), „ЉЕТОВАЛИШТЕ НА ПЛАЖИ СОКОЛОВАЦ“ (стр. 169.) …
Између два свјетска рата ту су одржавани међународни Свесоколски слетови и вјежбањима припреме за слетове. Био је озидан приземни Соколски дом са гарде-робом пресвлачилиштима, трпезаријом, бифеима и санитаријама. Долазиле су и задржавале се на камповању и увјежбавању читаве сезоне бројне соколске дружи-не из Србије, Хрватске, Словеније, Чехословачке, Пољске, Русије. Чак и из Мађар-ска (која је имала соколске дружине иако није била словенска земља).
Сви су имали сличне парадне униформе официрског кроја, а вјежбали су у спортским дресовима или купаћим костимима. Једино је соколска чета домаћина Кртољана наступала у својим народним ношњама, осим предњака Мирка Русовића који је био у правој соколској униформи, у средини слике à
На хиљаде младих спортиста мушког и же-нског рода преплављивале залив, плажу, а са камповима у маслињацима и залеђе плаже. Све је било у знаку љубави, весеља, пјесме и игре, а ондашња држава (иако „ненародна“) имала је вод војника задужен за редо-вно уклањање дивљег растиња и наноса плутајућег отпада кога је море стално из-бацивало на плажу. Повремено давала је Морнаричку војну музику да употпуни угођаје, и два рефлектора са Фора Радишевић кад су мирне ноћи, јер Кртоли тада нису били електрификовани. Све је то помогло да послије рата бивши соколи, наро-чито Руси, Словенци, Чеси и Словаци остану као туристи вјерни посјетиоци Соко-ловца и када је тај топоним био забрањен и заборављен, па и када је саграђен први хотел који је требало на носи име „СОКОЛОВАЦ“ али није. Ако буде нових хотела и образованих људи који знају што значе топоними и чување традије, можда ће се неко сјетити да то име оживи и сачува од заборава кроз неки други нови објекат.
Соколовац је био повод и подстрек да се 4. јуна 1938. на крају села недалеко од Соколовца ударе темељи и подигне већи Соколски дом, опет уз помоћ војске и сокола добровољаца (након рата Дом културе) па је могао бар он носити име „СОКОЛОВАЦ“ и спасити га од заборава. Био је то и најмасовнији почетак спортског туризма у Боки и ЦГ. Ни то се не смије заборавити! Ни кривотворити, а то је на дје-лу. Да није било „Гласа Боке“ и јединог живог свједока–хроничара све би потонуло у дубине заборава. Биљежио сам што се дешавало, а кућа ми није била далеко па сам сваки школски распуст, викенд и друго слободно вријеме, већином ноћу, прово-дио у Соколцу. Упознао сам се, са њима вјежбао и много касније срео у Прагу.
Посљедњи Свесоколски слет је одржан у Прагу 1948. г. Стицајем око-лности што сам се школовао у Моста-ру био сам једини из Тиватске општи-не учесник на овом слету. Иако сам имао само 18 година, одредили су ме да наступам са искусним ветеранима на челу параде као бригадир I вода, I чете, I бригаде (мостарске). Сачувао сам моју легитимацију и (10 цм.) вели-ку позлаћену значку са ликом сокола у полету, па ми је утолико већи жал што се губи назив „Соколовац“. Коме би сметало да је остао тај назив (на оба наша писма) за читав простор или бар за бар један важнији објекат, А не да ломимо језик са „Emerald bay“?:
3. „Плави хоризонт“ предложио сам за један од назива за нови хотел, али и повукао предлог. Схва-тио сам да је бесмислен у односу на прва два пред-лога, јер „хоризонтално“ значи водоравно. Такав је био тек када је срушен и поравнат са земљом. На-жалост, оно што нису урадили НАТО-бомбардери који су и Луштицу тукли ракетама и муницијом оси-ромашеним уранијумом. То су урадили мање моћни вандали очекујући личну добит. Није им сметало што је то био први највећи и најљепши туристички објекат на Луш-тичком полуострву. Заслужено али узалудно се налазио на разгледницама и турис-тичким проспектима, али тада више није могао бити хоризонт гдје се море са небом спаја. Није прошло моного времена када га је неко прекрстио у множину: „Плави хо-ризонти“, што је још бесмисленије. Физички или географски хоризонт је увијек један. Више нивоа може бити само у духовном или образовном смислу. Отпала је и друга ријеч имена, па се углавном могло чути: „идемо на плаве“. Упркос свему, назив „Плави хоризонт“ иако бесмислен није ружан. Трајао је годинама и остао запамћен па је за будуће генерације требало сачувати назив за неки од објеката новог града „Lustica bay“ јер је са те истурене локације између плажа Пржине и Облатне, љепши и шири поглед на линију спајања плавог мора и плавог неба, него са плаже Пржине увучене у увалу Траште. Нека размисле они који о томе одлучују!