Причама из Боке започиње емитовање треће сезоне серијала „На веслу прича“ на јавном сервису Србије од понедјељка 18. јуна у 21:35 на РТС Свет и од 25. јуна у 18:04 и 21:00 на РТС3.
Серија „На веслу прича – Бока“ снимљена је прошлог љета у копродукцији београдског удружења „Шта хоћеш“ и Матице Боке, уз подршку Општине Тиват, Општине Херцег Нови, Туристичке организације Тиват, Порто Монтенегра и Луштица Беја.
„За Матицу Боке било је природно учинити све да се покрену сви потенцијали да се овако диван концепт чувања духовног и природног блага примијени и на нашој Боки. Срећом, па припадност Боки превазилази све подјеле у нашем друштву. Маште и оригиналности и даље имамо у изобиљу да можемо ући у отворени дијалог са свим културним срединама. Са друге стране, радити са таквим професионалцима као што је екипа „Шта хоћеш“ било је лако, не могу се сјетити ни једног проблема током сарадње са њима, а то је постало необично. Планирамо да наставимо сарадњу на снимању серије „На веслу прича“ широм нашег дела обале“, рекао је извршни продуцент Жељко Комненовић о искуству рада на серији.
Растко Шејић, аутор концепта и редитељ серије је рекао да су путовање „на веслу“ започели 2012. године са ријеке Колубаре. „У међувремену смо били на многим рекама, језерима и различитим водама, до сада смо снимили укупно 64 епизоде серије, у десетак различитих средина, књижевних сцена које све обједињује један језик, или једна иста културна традиција. Традиција књижевности којој припадамо јесте у основи усмена књижевност и наш експеримент и изазов књижевницима данас јесте да покушају путем беседе да пренесу свој приповедачки дар, и да то сместе у кратку причу о природи. Та пловидба водила је наравно кроз различите изазове, Сциле и Харидбе, кроз магле и буре, поред риба које искачу и река које цветају, али је једна пловидба којој не дозвољавамо да се заустави, која као и та прича не сме да стане. И ако је нешто наша дужност, као ствараоца на овом простору, јесте да се потрудимо да та нека вредност коју имамо буде сачувана и унапређена, да буде видљива и важна. Да ствараоци буду у првом плану, јер живимо у друштву које се бави понављањем туђих образаца и идеја. Овде причамо о новим идејама, о нашим идејама. Зато је пловидба вредна живота. Поморци у Боки то одлично схватају. И вероватно нам је зато у Боки било као код своје куће, у природи. Надамо се да ће и јавни сервис Црне Горе имати слуха за ове вредне приче“, рекао је Шејић.
ТВ серија „На веслу прича – Бока“ у девет епизода у руке неких од литерарно најталентованијих Бокеља ставља весло да управљају тим минијатурним светом на води док причају своје оригиналне кратке приче. И гледаоци могу да виде, чују и осете атмосферу Боке, њену оригиналност и вековну вредност. Редак усуд спајања лепота духа и природе.
Вук Крњевић, у свом последњем појављивању на телевизији, чијем је развоју посветио добар дио живота, говори о домовини, камену и мору. Власта Мандић, архитекткиња, књижевница и певачица, освјетљава моменте прошлости живота у тврђави града Котора. Машо Чекић, јавни радник и писац, весла изнад Бобовца и левитира са метафорама фантастичне прошлости ванземаљских утицаја. Невен Станичић, публициста, уредник и неуморни креатор културне сцене, у својој причи уводи ратнике, неукротиве коње, самопожртвованост хероја и богињу плодности, или Богородицу. Херцегновска књижевница Оливера Доклестић, води нас на жрвањ млина Вуковића. Синиша Луковић, новинар и публициста, драматично открива вриједност заоставштине царства. Зоран Мујбеговић, сликар из Београда и са Бјелила, аутор четири романа и две збирке песама, хвата дах легенди Кртола на отвореном мору. Жељко Старчевић, археолог и публициста, и на ивици залива, испод Херцег Новог, причу држи високо на Орјену. Девета епизода овога мини-циклуса, „Сухомеђа“, доноси сучељавање мишљења о свијету, култури и екологији свих актера снимљених у Боки.
Серија ће бити премијерно емитована сваког радног дана на РТС Свет почев од понедељка 18. 6. у термину од 21: 35, са репризом у 11:40 идућег дана, док ће на РТС 3 бити емитоване двије епизоде дневно у терминима од 18:00 и 21:00 почев од понедјељка 25. јуна, уз по два репризна термина. Након епизода из Боке, премијерно ће се на српском јавном сервису емитовати приче из Петровца на Млави, Ваљева, Београда и Обреновца, да би у септембру биле емитоване премијерне епизоде из Војводине (Зрењанин, Панчево, Кањижа).
Владимир Лешић, композитор оригиналне музике за серију „На веслу прича“: „Ево нас, „На веслу прича“, прва петољетка…од севера до југа Србије, па смо прешли чак и у Боку Которску. Аудио-визулено, књижевничко, ауторско путовање са безброј интересантних саговорника на лепим местима, рекама, језерима, мору. Надам се да смо тек на почетку. Учешће у снимању ми је дало прилику да направим мост између аутора, књижевника, видео дела, аудио делом и синхронизацијом, снимљеним атмосферским приликама, да дам део печата који чини нашу продукцију јединственом. Користећи нараторе, ауторе књижевних дела, као главни вокал, стварајући око тога једну песму, композицију, различитог трајања. Ретко који певач толико снажно стоји иза својих речи. Сваки крај има посебан звук, инструментариј, део традиције, па се у епизодама често чују и музичари и певачи које смо снимали на локацијама, што је дало посебан колорит целини серије. Ја јесам мислио да смо као сцена углавном у репродукцији. Међутим, видевши сада на овим путовањима и снимањима, када смо загребали и по питањима књижевности и аудио – визуелних уметности – нисмо, имамо пуно аутора, и то свеколике уметности, само треба ми њима да помогнемо, као и они нама, да се ауторски глас чује. Аутори су самосвојствена бића, ретко ко од њих је спреман да се упусти у авантуру маркетинга и адвертајзинга. Они раде пуно на себи, али су то у принципу самотњаци, сви аутори.“
Часлав Петровић, директор фотографије: „Није ово било лако снимање, да је лако, не би нама допало. Чамци узани, тесни, клате се, ускладити слику и њене планове, устајати раном зором да би се ухватила нека јутарња магла, чекати залазак сунца…с друге стране, било је занимљиво, лепо и корисно. Корисно за мене као сниматеља, јер сам видео и упознао неке пределе, крајеве, које иначе не бих. Возили су нас чамцима локални познаваоци терена, откривали су нам делове вода и обала на које тешко можете случајно наићи, а који су за приче наших аутора били изузетно лепи и фотогенични, омогућивши нам да писце прикажемо у најбољем светлу и најлепшем амбијенту. Оно што је мени било занимљиво на свим овим снимањима и местима у природи је осећај да не верујем да ћу икада више успети да дођем на та места. Трудио сам се да их обиђем, погледам са свих страна, да пронађем све важне детаље. Вилини коњици на Млави, бубе-ходачи на Пескари код Мужља, становнике резервата Солила, корење дрвећа, листови, рибе које искачу, птице које надлећу, лишће које окружује воде, и његове промене по годишњим добима, покушао сам да ухватим те непоновљиве детаље. Многе од прича које су књижевници које смо снимали испричали нису биле везане за место на коме смо се налазили, зато ми је било важно да на неки начин, позадином, углом, детаљем, наговестим ту асоцијативну везу са смислом приче, што је био и захтев редитеља.“
Критика о серији „На веслу прича“
Милан Влајчић, новинар, критичар: „Документарни циклус „На веслу прича“ има једноставну замисао, а заправо открива много о нашој култури, о нашим савременицима, оставља документ о времену и местима где смо живели. Десетине и десетине наших савременика, писаца, уметника, доведени су на реку, на језеро, они говоре приче свог живота. Неке приче су измишљене, неке говоре о животу којим су прошли. То је заправо једна прича о нашем подневљу, које има своје приче, своје легенде и своје измишљотине. Кад се то све погледа, једно по једно, онда човек види колико смо ми занимљив свет и како цео овај циклус оставља један велики документ о нама данас, јер кад одемо, ускоро, о нама неће остати ништа сем онога што смо оставили као запис о свом времену или што смо оставили као своје дело. Ови људи су понекад неочекивано занимљиви и забавни, ја бих овакав циклус гледао више пута.“
Професорка Факултета драмских уметности Милена Драгићевић-Шешић: „Ова серија је вишеструко важна, зато што књижевности има све мање у јавном животу. Она доноси дивне кратке приче. Важно је да се управо емитују на јавном сервису тако да буду доступне широком кругу људи, да се поново пробуди интересовање за слушање прича. Јер наша култура је усмена култура и ми смо сви одрастали на причама које су нам родитељи или баке и деке читали, причали, препричавали, и ми сами волимо да причамо приче. Сходно томе, „На веслу прича“ има огромну тржишну вредност, и мерено рејтингом, али и објективном вредношћу јавног добра, значајем за средину. Поред еколошког аспекта, ова серија је важна пре свега из културолошких разлога. У нашем школском систему готово да нема учења приповедања, а безмало да нема професије данас која би могла да занемари способност или вештину причања прича.“
Др Игор Перишић, Институт за књижевност и уметност у Београду: „Серијал „На веслу прича“ вишеструко је иновативан и значајан за нашу културну средину, гледајући како жанровска померања, и у извесном искораку друштвеном ка ангажованости књижевности и медијског репрезентовања књижевности, тако и у смислу деинституционализације самог књижевног и културног живота. Жанр „На веслу прича“ или та обнова усменог приповедања је настала и у иронијском и у аутоиронијском кључу, што на концу доводи до једне сасвим оригиналне форме. Од Хомера знамо да је књижевност настајала као записивање усмене традиције или певања уз одређене инструменте, што се кроз целу историју књижевности понављало, и са француским трубадурима и труверима, па чак и са великим делом поезије, све до 20. века. Серијал и идеја емисије „На веслу прича“ успоставља иронијски контакт са том дубоком традицијом, која је код нас веома јака, па и са гусларском традицијом, али тако што је истовремено наравно наставља, а и иронише. Некада су ти усмени књижевници гуслали, причали народу или певали народу о разним стварима које нас данас мало интересују, али аутори овога серијала су успели да то реинтерпретирају у неком урбано – лиминалном кључу, дакле то гуслање се преокренуло или трансформисало у веслање. По мом мишљењу, овај жанр ће допринети и разбијању окошталости тог система хијерархије књижевних жанрова, која наравно влада у мејнстриму књижевности, јер писце подстиче да буду комуникативнији у својој приповедачкој уметности. Овај жанр заправо том реинтерпретацијом традиције, и иронијском и аутоиронијском, доприноси томе да читаоца и гледаоца пре свега заинтересује за то исконско умеће приповедања, које је антрополошко својство човека и које не може да се изгуби никада докгод смо људи, а не у Пекићевом смислу роботи.
Овај жанр је учинио и велики пробој у смислу размрдавања културних програма и институција, jeр емисије „На веслу прича“ су имале гледаност и преко 50.000 људи, што је велики искорак и у односу на најбољу збирку прича која се максимално прочита или прода у 500 примерака, док су књижевни часописи који објављују приче осуђени на публику од највише 50 људи. Овде имамо вишеструко повећање те циљне групе, које је последица овог жанровског плодотворног хибрида, и ја сам заиста одушевљен. Мислим да су аутори врло врло посредно или лукаво, натерали књижевнике на друштвени ангажман, из различитих дискурса или културних позиција, помиривши ту потребу за очувањем света онаквим каквим смо га знали и очувањем те златне нити приповедања.
По речима Гојка Божовића, књижевника, подпредседника Српског Пен центра и уредника „Архипелага“, основни значај серије јесте ревитализација јавног гласа савремене књижевности: „Данас се много брбља, а јако се мало прича. „На веслу прича“ бележи један непоновљив тренутак у коме писци различитих генерација, суочени са неким тренутком свога искуства, пожеле да испричају причу на води, у додиру са водом, а вода је основни елемент и сваки сусрет са водом има понешто митско у себи. Овај ТВ серијал јесте и антологија прича и тренутни пресек сасвим различитих поетика и различитих гласова савремене књижевности. Он јесте, наравно, и посвета реци и екологији. Могло би се казати да оно што нам је дато, природа, и није толико лоше колико је проблематично оно што сами стварамо или оно што смо пропустили да створимо. Чини ми се да је улога овога серијала управо у томе што нам показује колико је књижевност витална и колико њен глас данас има шта да нам каже важно.“
Мирослав Цветковић, музичар и музички продуцент: „На веслу прича, сам назив ми се допада из разлога што сам ја одрастао на Сави и кад чујем весло, чамац, река, то ми одмах буди сећање на радост детињства, и мирис и слику које нагоне човека на размишљање, опуштање, на боље сагледавање живота. Врло леп кратак формат, и прилика да човек упозна неке занимљиве људе, одабране, који причају приче. Јако волим да чујем како други људи виде свет, и у овим емисијама сам видео пуно занимљивих ликова које нисам имао прилике да сретнем. Оно што се фино пакује у тај формат је музика, која се савршено уклопила, пратећи слику и причу. Феноменално је што Влада прави музику која је блиска и савременом слушаоцу, а опет има тежину оне музике коју ми волимо из нашег претходног живота, у корену је емоција. Свиђа ми се што се појављују и инструменти који су карактеристични за те крајеве у којима се тренутно снима емисија, што дочарава амбијент. Кратки сегменти неког квалитетног живота који је неко пренео у причу. Једном смо се укрстили на путу, Бајага и инструктори и екипа „Шта хоћеш“, и констатовали смо да је супер што смо стално у покрету, виђамо разне људе, и размењујемо искуства.“
Доцент др Небојша Башић, директор фотографије: „Продукција „Шта хоћеш“ је направила једну занимљиву серију која носи наслов „На веслу прича“. У питању су кратке приче, кратки формат од десет минута, и мислим да ту врсту прича могу да испрате генерације од најмлађих до старије популације. Сви ти људи који причају приче снимљени су у природном окружењу, на језерима, рекама, мору…видео сам неке епизоде које изгледају стварно предивно. Та интеракција са природом на неки начин стимулише гледаоца, а вероватно и протагонисте, делује опуштајуће и инспиративно. Мислим да је мој колега Часлав Петровић изузетно добро искористио то окружење и у односу на приче успео да забележи на један функционалан начин, било детаљима, широким прелепим кадровима, занимљивом композицијом кадра, покретом камере, позицијом светла у односу на протагонисту и подсвесно уведе гледаоца у тај свет о коме прича прича. Стил у фотографији је прилагођен нарацији, а притом је рађено на један занимљив начин у продукционом смислу, ту има и подводних снимака, снимака из ваздуха, мислим да је начин на који је урађено подигло продукциони ниво на један виши степен.“
Миодраг Зупанц, редитељ и уредник Радио-телевизије Србије, коментарисао је место овакве врсте програма у курентној телевизијској понуди: „Реч рејтинг је нешто што прати разне будалаштине и бљузготине на телевизији. Рекао бих да серијал „На веслу прича“ то убедљиво показује, да квалитет увек има своју стандардну публику и број гледалаца, јер прву сезону ове серије је гледало у просеку 50.000 гледалаца. Људи су жељни таквих емисија. Погледајте само насловне стране новина и прајмтајм свих телевизија – ту се појављују неки потпуно небитни људи и постају важни потпуно неважни људи. Важни и вредни људи су у сенци. Мислим да је серија „На веслу прича“ постигла велики успех и да се мора наставити, да би виђали оне за нас важне људе. Интересантан је ауторски поступак, стрпати човека у чамац и не пуштати га док га не исцедите… Ради се о некој врсти драматургије простора. Овај наш програм буквално улази у борбу за душе и за одржавање духа.“