Повучен предлог Закона о Морском добру

Предлог закона о морском добру повучен је данас из процедуре редовног прољећњог засиједања Скупштине Црне Горе од стране предлагача, Министарства одрживог развоја и туризма. Посланик Обрад Гојковић и посланик Дритан Абазовић су поднијели захтјев да се ова тачка изостави са дневног реда, на основу закључка са округлог стола који је Матица Боке у сарадњи са бројним НВО и удрузењима грађана организовала у суботу 16.03. у Тивту.
“Ни послије двије године упорног инсистирања на Предлогу закона о морском добру, који подноси Влада Црне Горе, он се није нашао на дневном реду Скупштине Црне Горе. Комплетна процедура од радне верзије, нацрта, па до предлога закона није била транспарентна и обиљежена је упорним одбијањем предлагача да види оно што су цјелокупна јавност, невладине организације и удружења грађана покушавали да укажу. Јавне расправе су се одржале само на три мјеста на приморју и грађани нису имали могућности да укажу на неправилности, јер нису ни имали информацију да се јавне расправе одржавају. Предлог закона има промашен концепт, јер није уважио ни једну од кључних примједби које су се односиле на стари Закон о морском добру. Што је још горе, овим Предлогом закона се покушало члановима 25, 26 и 27 уредити својински режим, са рјешењима која су неприхватљивија него штоје садржао стари закон.
Предлог закона је противуставан, јер нарушава права располагања и посједовања приватне имовине, што резултира немогућношћу насеђивања приватне имовине на морском добру у обиму који су до сада гарантовали закон и Устав. Локалне самоуправе су маргинализоване када је у питању управљање њиховом територијом, јер су овим Предлогом закона и даље лишени могућности да остварују директну финансијску корист преко издавања у закуп и концесије, већ педесет одсто тих средстава и даље служи за финансирање администрације досадашњег јавног предузећа. Чланови Предлога закона који регулишу одређивање граница морског добра су апсолутно непрецизни и не могу бити прихватљиви после најосновније логичке провјере.
Посебна врста проблема је и то што будућа Агенција, све своје извештаје, планове и програме, доноси кроз Владу Црне Горе, а да притом Скупштина Црне Горе нема никакву могућност да кроз усвајање извјештаја о раду и финансијама, затим давањем сагласности на петогодишње планове управљања морским добром врши своју контролну и надзорну функцију. Логично је да најзначајни природни и привредни ресурс ове државе буде под контролом Скупштине Црне Горе, као институције која је највише по природи своје функције доступна јавности и кроз коју грађани преко изабраних посланика могу најлакше реаговати када је ова осјетљива област у питању.
Да не говоримо да ли су овим Предлогом закона требало бити посебно обрађене цјелине, као што је Бока Которска, затим ријека Бојана са својим специфичностима, наравно поштујући принцип интегралног управљања, или је потребно за ове природне цјелине донијети посебан закон. И након данашњег скупштинског засиједања остаје нејасно шта ће надлежно министарство после повлачења да предузме да би овај Предлог закона добио подршку у Скупштини. Предлог закона је у толикој мјери лош да би амандманске поправке можда утицале на побољшање појединих цјелина, али до квалитетног Предлога закона који има концепт који поштује јавни интерес, приватну својину, децентрализацију и принцип да најзначаније ресурсе ове државе и управљање њима контролише и надзире Скупштина Црне Горе може се доћи само уколико се Предлог закона врати у радну верзију, са јавним расправама у свим градовима на приморју, гдје би био презентован Нацрт закона, а тек на крају га поново вратили у скупштинску процедуру.”, саопштио је посланик Обрад Гојковић.