Промоција књиге – Православни српски календар – аутора Мр Слободана М. Чуровића

Невладине организације Матица Боке, Српски Соко Херцег Нови, Друштво за архиве и повјесницу Херцегновску, Друштво српско-руског пријатељства, Коло српских сестара Херцег Нови, СПКД “Просвјета” и Глас

Организују промоцију књиге

“Православни српски календар“
аутора Мр Слободана М. Чуровића

О књизи говоре:
доц.др. Трипко Драганић, књижевник
Хаџи Радован М. Радовић, књижевник
аутор мр. Слободан М. Чуровић

У програму учествује:
Никола Ненезић, пјесник

Црква св. Николе-Резиденција Љубибратића на Топлој, четвртак 14.априла у 19.00 часова

ДОБРОДОШЛИ!

О ,,СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ КАЛЕНДАРУ” МР СЛОБОДАНА М. ЧУРОВИЋА

Традиција алманаха, календара и годишњака у српском културном простору датира од друге половине XVIII века, у категоријама савремених књижевноисторијских појмова. Њихов садржај испуњавало је: забавно, поучно, васпитно, историјско, књижевно и духовно-религиозно штиво. Просвештеније и поучителност њихова су значајна мисија. Календар је књига за све, за целу породицу, за целу годину и више.
Први календари код нас су несачувани Орфелинови календари из 1766. И 1767. године. Из библиографских описа знамо да су у њима били: пословни, поучни прилози; избор шаљивих приповедака од којих су неке народне; библиографија новоизашлих српских књига и најава оних које треба да изађу.
Ову форму наслеђује Орфелинов Славеносербски магазин, први и једини број изашао је у Венецији 1768, као часопис и књига. Часописе овог типа наслеђују алманаси: Забавник Димитрија Давидовића (1815-1821) и (1834-1836), Вукова Даница (1826-1829) и 1834. У наше дане (1992) обновљена је као издање Вукове задужбине у Београду: ,,српски народни илустровани календар”.
Бечка вила (1841-1844) најбпљи је алманах тога доба. Била је пропагатор идеја илирског поктера међу Србима. Србско-далматински магазин (1836-1873) окупљао је српске писце из Далмације, Хрватске, Боке и Херцеговине.
Нека дела Доситејева и Атанасија Стојковића имају одлике алманаха. Кроз цео деветнаести век са цикличношћу у интензитету појављивања овакве ,,хрестоматије” су значајан ослонац народном просвећивању. То су биле књиге које су више од других по дубини улазиле у шире слојеве народа. Крај XIX века има такође своје календаре од којих неке уређују и власници су им политички прваци оног доба. Такав је Орао, велики илустровани календар чији је уредник и власник био Милутин Гарашанин. Иако календар и Орао је био гласило напредњака, њихових сарадника и симпатизера.
Народни учитељ Пелагићев и данас је интересантно и живо штиво по одликама календарско и енциклопедијско.
Међуратни период двадесетог века имао је своје календаре и алманахе а крај века и миленијума оживео је ову традицију са патином старог доба, на начин којим се призивао дух бољих времена од нашег доба.

Чврсто, на темељима богате традиције, стао је Слободан М. Чуровић, песник, романописац, песник за децу, антологичар, а пре свега књеижевни трудбеник и повереник за српске послове у Црној Гори. Његов најновији допринос сузбијању амброзије српског заборава и самозаборављања јесте Православни српски календар. Изашао је ове 2014. у издању ,,Записа” из Земуна, али није за просту 2015. годину већ за све наше године и љета. Ово је календар-књига за кућу и породицу, за учење и подсећање, за памћење и незаборављање, за надахњивање над оним ко смо били, шта јесмо, како и колико ћемо моћи, ако не заборавимо шта смо били, али и шта су нам чинили, а и шта смо ми пропустили и када смо до звезда дохватали.
Од Православног српског ђачког календара до календара за све. Ово је календар старе славе и народног подвижништва на звезданом српском небу и поменик недавним и незавршеним страдањима народа нашег. У сликама и бираним речима читалац је у прилици да се надахњује и заслађује славом предака; а одмах потом да бешчасним сведочанствима душманлука и зверстава дух свој кали да не мрзи али и да не заборавља. Жива реч песника, највећих духовника украшавају најбоља дела народних великана од јунака, научника, до добротвора, уметника, спортиста и других најизврснијих радника у башти нашег миленијумског трајања под лозом Немањином и десницом Савином. А наш труд међу народима небо је примило и свет је признао. Све то и још онолико колико сте кадри да допишете, допричате, допевате, досањате, али и долелечете – наћићете у овој у добри час састављеној књизи. Њена раскошна опрема украс је њеном узорном садржају а нама уздарје Слободана М. Чуровића на духовној трпези са благословом приготовљеној.

Милован Миловић