У препуној сали резиденције Саватија Љубибратића на Топлој, у Херцег Новом, промовисан је трећи број часописа за културу „Љетопис Бањанина и Рудина”, чији је покретач и издавач Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић”, из Никшића, који на 678 страна доноси низ занимљивих тема и текстова из те области.
Часопис у овом као и у ранија два броја доноси текстове најпознатијих аутора и један је од најинтересантнијих на српским просторима. Главни и одговорник уредник књижевник Милутин Мићовић који је на почетку промоције добио честитке за књижевну награду „Миодраг Ћупић” рекао је на промоцији да овај број доноси садржаје из историје, етнологије, сакралног насљеђа, народног стваралаштва, савремене књижевности.
– Редакција посебну пажњу посвећује личностима из Бањана и Рудина које су својим дјелима задужиле нашу националну културу, науку, умјетност, а тиме учинили додатну част свом поријеклу. Концепцијска намјера Љетописа је да у широкомспектру културно-историјског простора, сабере што више аутора, поријеклом из Бањана и Рудина уважавајући посебност сваког аутора акцентујући његов лични допринос у конкретној сфери дјеловања. Ово је књига нашег насљеђа. Љетопис вјекова. То је веза потомака са прецима. Овај наш часопис има своју начелно духовну – идеолошку концепцију, која акцентује народно насљеђе у свим областима живота. Та широка унутрашња отвореност подразумјева различите идеолошке оријентације с којима се суочава наш народ у прошлости, али и у садашњости. Став уредништва је да треба избјегавати идеолошке искључивости, подразумијевајући те разлике и цијенећи лични допринос аутора, без обзира на његову идеолошку и политичку оријентацију. Обавеза овог Љетописа је и да детаљније и објективније сагледамо улогу старохерцеговачких племена у ослободилачким устанцима и бојевима вођеним у другој половини 19. вијека…– рекао је, између осталог, Мићовић.
У овом броју више пажње посвећено је конкретним историјским догађајима, као што су битка на Граховцу (јубилеј 160 година), устанцима и бојевима у Херцеговини од половине 19. вијека које кулминирају битком на Вучјем долу 1876. Такође, је посвећена пажња важним моментима Првог свјетског рата, везаним за Бањане и двоје Рудина.
– Вјерујем да читаоци у оваквим причама могу пронаћи нешто драгоцјено, блиско, нешто своје. Заједно се будимо, разговарамо, имамо своје људе, а не људе отуђене технологијом, претворене у пуке потрошаче и гласаче. Не желимо да наш човјек губи своје име већ да остане у свом језику и памћењу – казао је Милутин Мићовић.
Пјесникиња и филозоф Вишња Косовић која је такође члан редакције Љетописа је казала да ова завичајна збирка, својеврсни зборник радова, жанровски, предметно методолошки, стилски веома неуједначен и попут скупа књига гдје је свака рубрика засебна цјелина.
– Сви аутори, по мјери своје духовне снаге и интересовања говоре из завичаја, а не о завичају као задатој и изабраној теми. Завичај није само простор одакле носимо прва сјећања. Завичај је она непресушна пулсирајућа снага у нама. Кад угушимо завичај у себи, постаје нам тјескобно и нелагодно у свим предјелима и магли нам зјена на свим стазама и под свим свјетлима свијета – закључила је Вишња Косовић.
У свом представљању Љетописа члан редакције професор Веселин Матовић је нагласио да је први циљ часописа не да простор Бањана и Рудина учини познатим другима, већ да овај крај приближи људима са тог простора. Вече је водио Жељко Комненовић, предсједник Матице Боке која је и организовала ову промоцију. Промоцији је присуствовао конзул Србије у Херцег Новом, Зоран Дојчиновић.
(З.Шакотић – Дан)