Тиватској читалачкој публици у атријуму Љетњиковца Бућа представљена је књига црногорског новинара и публицисте Радмила Тадића, „Хроника злочина“. На промоцији коју је у склопу књижевног програма „Пургаторија“ приредила Матица Боке, о овој књзи говорили су рецензент Зоран Миљанић, аутор и Жељко Комненовић.
„Кад сам завршавао ову књигу, негдје у ово доба прошле године, таман хоћу да је предам на штампу деси се убиство. Три пута сам одлагао штампу допуњујући је са новим случајевима убиства. Ријечи Зорана Миљанића из поговора књиге да ће имати допуњено издање нажалост су се обистиниле. Када би гледали шта се све дешавало од тада до данас, можемо рећи да се у том периоду десило око 20 свирепих ликвидација и обрачуна криминалних група широм Црне Горе. Највише на Приморју и Подгорици. Оно што сам запазио проучавајући ову материју, јесте да је прије транзиције деведесетих година прошлог вијека, статистика у Црној Гори биљежила десетак убистава годишње. Некада мање, некада више. Тај број се са почетком транзиције удвостручио тако да је највише једне године 1992. или 1993. било 34 убиства, а углавном преко 20. У полицијским анализама проценат ријешености убистава у саопштењима је доста висок, креће се од 60 до 80 одсто, чак једне године било је 100 одсто. Ту треба направити квалитативну разлику. Када је ријеч о убиствима која су почињена на мах, која нијесу припремана, пред камерама, наочиглед бројних људи, у кафанама, гдје се починиоци не крију или се пријаве сами послије два-три дана, онда је проценат рјешавања висок. Међутим када је ријеч о планираним ликвидацијама, тај проценат је значајно мањи и креће се испод 10 одсто. У тим ликвидацијама се ангажују професионалне убице, имамо брижљиву припрему, бирање оружја, модерну технологију коју користе мафијашке групе, уклањање или остављање лажних трагова, пале су аутомобили који су за ту прилику украдени. Убица који је често ангажован из иностранства за пар сати се нађе ван земље. Ова књига ипак није само о мафијашким обрачунима. Узрок раста броја убистава након транзиције, је раст психичких обољења, употребе наркотика, ерозије друштвених вриједности, раст сиромаштва и раст организованог криминала“, рекао је Тадић. Он је истакао да полиција често зна налогодавце убистава али се ти случајеви не расвјетљавају због недостатка доказа. „Вријеме пред нама не улива наду, али се надамо да вријеме које ће доћи доноси мање ужасних случајева у ступцима црне хронике и да ћемо живјети у сређенијој држави него што је ова сада“, рекао је аутор „Хронике злочина“ додајући да је у књизи посебно обрадио мотив модерне крвне освете али и убиство главног и одговорног уредника „Дана“ Душка Јовановића чији је био друг из средње школе.
Рецензент књиге, бивши посланик Скупштине Црне Горе, стручњак за безбједност Зоран Миљанић је истакао да су главни узрочници оволиког броја криминалних дјела и убистава у Црној Гори, распад бидше Југославије, грађански ратови али и одређен структуре безбједносних служби.
„Распад бивше Југославије је био ударна игла која је све покренула. У периоду комунизма, прије деведесетих не можеммо рећи да није било убистава. Било их је, али била су рјеђа и са потпуно другим мотивом. Ни сва убиства из тог периода нијесу ријешена, као што је био случај убиства петоро чланова једне породице у Сутомору. То је до данас остало енигма. Ни тадашње службе безбједности нијесу биле сто посто ефикасне, али сто били спорадични случајеви. Од деведесетих креће читав низ експлозија криминала гдје служббе безбједности имају своју одговорност. Често се дешавало да управо починиоци кривичних дјела буду коришћени за тзв. „операције“ како у иностранству тако и у Црној Гори. Од стране тих криминалних група у том периоду велики број људи данас није жив. Службе безбједности прије распада имају одређену одговорност за све што се касније дешавало. Њима су због неких „заслуга“ у вршењу одређених акција у иностранству опраштана кривична дјела у Црној Гори, и не само у Црној Гори већ и у другим републикама бивше Југославије. Нијесу рачунали да касније ти исти људи могу да покрену лавину криминала, што се и догодило. Имамо такве случајеве у читавој бившој Југославији. Подмладак тих криминалних група је толико ојачао да нам се чини да они уопште немају страха од органа безбједности и правосудних органа“, истакао је Миљанић додајући да коријене у овој ситуацији вјероватно имају припадници служби безбједности. „Иако сматрам да у службама безбхедности ради највећи дио поштених и часних људи, одређени дио припадника је очигледно уско повезан са организованим криминалним групама. Имају улогу или да дојављују или да октривају намјере служби безбједнности како би помогкли криминалцима да се на вријеме склоне или да што лакше изврше неко кривично дјело или да им дају логистику“, рекао је рецензент књиге „Хроника злочина“. Он је оцијенио да ћемо се у наредном периоду врло тешко изборити са овим друшрвеним проблемом „имајућу у виду опремљеност и финансијско стање служби бзебједности“. „Углавном су припадници служби безбједности незадовољни како условима рада и личним примањима. Чини се да и немају велику мотивисаност да уђу у рат са криминалом што им је и главни задатак да би обезбиједили слободу и мир на овом простору и да грађани не би стрепили када ће проћи улицом“, оцијенио је Миљанић.
Предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је нагласио да иако ова тема није можда својствена темама којима се у протеклом периоду Матица Боке бавила, „жмурење пред истином било би лицемјерно“. „Ријеч је о тешким и мучним истинама које ова књига доноси. Све чешће убиства на улицама Црне Горе нажалост се често дешавају у последње вријеме и у градовима Боке. Ова књига је позив на гледање истини у очи како би ове друштвене аномалије биле превазиђене. Најгора посљедица овакве ситуације је да убице које су често починиоци најтежих и најмонструознијих убистава као антихероји постају узори младима. Сам податак који је објављен у књизи да се за последње двије деценије у Црној Гори десило око 500 убистава од којих је око 60 неријешено, довољно говори сам за себе“, рекао је Комненовић.
